Dok javnost i tehnološki analitičari neprekidno debatuju o tome koji je model veštačke inteligencije najbolji, najbrži ili najpametniji, jedna kompanija za dizajn čipova fokusirana je na potpuno drugačiju stranu ove tehnološke trke.
Kada je potpredsednik kompanije Arm za klijentsko računarstvo, Džejms Mekniven, odgovarao na pitanje koji će AI model na kraju pobediti, bio je veoma kratak:„Korisnici ne kupuju modele, kupuju iskustvo.“ Ta rečenica objašnjava zašto ova britanska kompanija sa sedištem u Kembridžu posmatra trku za prevlast u eri veštačke inteligencije na potpuno drugačiji način od ostatka Silicijumske doline.
Arm pokreće digitalni svet
Kompanija Arm uopšte ne proizvodi čipove. Ona dizajnira osnovnu procesorsku arhitekturu (CPU) oko koje druge tehnološke firme grade svoje silicijumske komponente. Dizajn ove kompanije nalazi se unutar procesora za Apple iPhone, unutar Qualcomm Android čipova, kao i unutar najnovijih serverskih rešenja kompanije Nvidia. Ako je Nvidia ime koje svi povezuju sa grafičkim procesorima (GPU), Arm je snaga koja stoji iza centralnih procesorskih jedinica.
Dok OpenAI, Google, Anthropic i Meta troše milijarde dolara pokušavajući da dokažu čiji sistem bolje logički zaključuje, Arm se oslanja na sasvim drugačiju pretpostavku. Njihova strategija se zasniva na uverenju da za nekoliko godina većina korisnika neće ni znati, niti će ih zanimati koji im model odgovara na upite baš kao što danas niko ne razmišlja o tome koji set instrukcija pokreće njihov pametni telefon.
Selidba veštačke inteligencije iz data centara u vaš džep
Trenutne investicije u oblasti AI uglavnom se fokusiraju na ogromne data centre: traže se veći modeli, masovniji računarski klasteri i ogromne količine električne energije. Arm se pozicionira za paralelni, suptilniji preokret – fazu u kojoj će se najveći deo obrade podataka odvijati direktno na uređaju koji držite u ruci.
Dokazi za ovaj trend već stižu na tržište. Čak i Nvidia, koja je simbol procvata velikih data centara, sve više gradi na temeljima ove arhitekture. Platforma Nvidia RTX Spark, izgrađena na procesorima baziranim na Arm arhitekturi, projektovana je da pokreće zahtevne AI zadatke lokalno na stonom računaru, umesto da iznajmljuje računarsku moć iz oblaka.
Pokretanje modela na samom uređaju donosi niz praktičnih prednosti:
- Predvidivost troškova: Korisnici dobijaju neograničen pristup sistemima bez rizika od visokih i neočekivanih računa za korišćenje klaud servisa na kraju meseca.
- Brzina i privatnost: Lokalna obrada podataka drastično smanjuje kašnjenje u radu aplikacija (latenciju), uklanja zavisnost od internet veze i garantuje veću bezbednost privatnih podataka.
- Dostupnost svuda: U delovima sveta koji nemaju stabilnu pokrivenost brzim internetom, AI koji radi direktno na telefonu pravi ključnu razliku između funkcionalnog alata i beskorisne aplikacije.
Efikasnost merena u vatima
U ovakvom razvoju događaja, dugogodišnja opsesija kompanije Arm energetskom efikasnošću prestaje da bude samo tehnička fusnota. Njihova arhitektura već pokreće više od 99 procenata pametnih telefona na svetu. Istovremeno, veliki provajderi cloud usluga koji razvijaju sopstvene serverske čipove na ovoj platformi izveštavaju o povećanju energetske efikasnosti do čak 40 procenata u poređenju sa konkurentskim rešenjima.
Ograničenja u potrošnji energije postaju još očiglednija kada se pređe na nosive tehnologije. Ako pametni telefon može da izdrži određeni AI zadatak uz potrošnju od nekoliko vati, pametne naočare poput modela Ray-Ban kompanije Meta imaju znatno manji prostor za hlađenje i manji kapacitet baterije. Svaka inteligencija koja mora da živi na bateriji i unutar strogih energetskih limita, po pravilu, radi na ovoj arhitekturi.
Iz senke
Klijenti kompanije Arm su do sada isporučili više od 310 milijardi čipova zasnovanih na njihovom dizajnu – od minijaturnih senzora do superračunara. Poslovni model zasnovan na licenciranju dizajna omogućava kompaniji da profitira od širenja veštačke inteligencije, bez obzira na to koji će softverski model na kraju postati lider na tržištu.
Istorija pametnih telefona uči da su najvidljiviji pobednici bili brendovi poput kompanija Apple i Samsung. Ipak, ogroman profit ostvaren je u nižim slojevima industrije, među firmama o kojima prosečan kupac retko razmišlja – poput tajvanskog giganta TSMC koji danas vredi više od dva biliona dolara.
„Ratovi između softverskih AI modela donosiće privremene pobednike, ali ako sledeća faza veštačke inteligencije bude integrisana direktno u telefone, automobile, satove i pametne naočare, ključno pitanje više neće biti ko ima najbolji četbot. Pravo pitanje biće čija arhitektura se nalazi u osnovi svih tih uređaja. Na tom polju, ovaj biznis iz senke je već stigao do cilja“ napisao je tech analitičar Konor Džujis za Inc.com.
