Nemačka privreda godinama ne uspeva da privuče dovoljno kvalifikovanih radnika, a taj problem će se odlaskom brojne generacije bejbi-bumera u penziju uskoro dodatno zaoštriti. Vlada je u sredu predstavila plan kojim šire otvara vrata radnoj snazi iz država izvan Evropske unije.
Prema okvirnom nacrtu, stranci više neće biti ograničeni radom samo u struci, pa će, na primer, mehaničar moći da se zaposli kao magacioner ili policajac kao kelner.
Pri razmatranju zahteva za radnu vizu, na težini će dobiti iskustvo, a prevod kvalifikacija na nemačke će izgubiti na značaju za ulazak u Nemačku. Plan uključuje i inovativni sistem bodovanja radnika iz trećih zemalja, uključujući i države Zapadnog Balkana.
Ministri su se dogovorili oko osnovnih načela, da „kriterijumi mogu biti kvalifikacije, znanje jezika, radno iskustvo, rodbinske veze sa Nemačkom i starost.“
Pitanje bodovanja maglovitih kategorija kao što su poznavanje jezika i rodbinske veze, tek dolazi na dnevni red rasprave u trostranoj koaliciji kancelara Olafa Šolca.
Po svemu sudeći, službe za strance će povoljnije odmeravati sposobnost integracije uz prethodne boravke u Nemačkoj, rad za nemačkog poslodavca, ali i ako kandidat ima rođake u Nemačkoj.
Nacrt još ne definiše kakav status ti rođaci treba da imaju, na primer jesu li zaposleni.
Jednostavnije useljenje je deo planirane reforme zakona o azilu i migraciji koju ministarka unutrašnjih poslova Nensi Fezer želi da pokrene do kraja godine.
Bundestag u petak treba da glasa o takozvanoj prilici na pravo boravka, odnosno o otvaranju perspektive ostanka dobro integrisanim strancima koji dugo žive u Nemačkoj bez sigurnog statusa.
Počev od 31. oktobra 2022, svako ko je u zemlji živeo barem pet godina i nije počinio krivično delo, trebalo bi da dobije rok od 18 meseci da ispuni uslove za dugoročni boravak – to uključuje poznavanje jezika i sopstvena sredstva za život.
