Ričard Fajnman (1918-1988) je bio fizičar, naučnik, nobelovac (1965), Amerikanac, doktorant Prinstona čiji je rad kao mentor potpisivao Džon Viler, saradnik Ajnštajna i Bora.
Za razliku od mnogih velikih naučnika, Fajnman je bio veoma komunikativan i o čemu god da je govorio, nije ga bilo teško razumeti.
Poznata je njegova teorija učenja.
Zapravo, govorio je da je najbrži način da nešto naučite je da svoju ideju predstavite osmogodišnjem detetu. U tom slučaju ćete birati jednostavne i svakodnevne reči, a ne komplikovane termine.
„Šta god učite i proučavate, potrudite se da ga predstavite najprostije što možete. Tako ćete naterati sebe da zađete u dublje nivoe i da pojednostavite odnose i veze između ideja. Ako dođete do tačke gde se borite i teško vam ide, naleteli ste na rupu. Ova tenzija je dobra stvar. Ona sobom nosi priliku da naučite“, pisao je Fajnman.
Ričard Fajnman o običnom čoveku
U jednom od intervjua koje je dao pre 40 godina i koji je nedavno objavljen, nobelovac je pričao o naučniku, geniju i običnim ljudima. Odgovorio je na pitanje da li jedna obična, prosečna osoba koja voli da radi, može da dosegne njegove domete i da zamisli stvari koje on može:
„Naravno! Ja sam bio sasvim obična osoba. Ali, radio sam mnogo, učio mnogo. Nema čarobnjaka niti čuda među ljudima. Desi se da je čovek veoma zaniteresovan za nešto i zatim uči o tome. To su samo ljudi. Nema tu talenta, ničega specijalnog. Nema neke čudesne sposobnosti da razumete kvantnu mehaniku ili specijalne mogućnosti da zamislite elektromagnetno polje. To sve stičete radom, praksom, čitanjem, učenjem, studiranjem.
Da neko bude naučnik potrebna je jedna obična osoba koja je spremna da posveti mnogo svog vremena radu i učenju i razmišljanju o matematici“, tvrdio je Fajnman.
Buran ljubavni život i svedoci
Ričard Fajnman je imao buran ljubavni život. Razvodio se dva puta. U jednoj od izjava u prijavi za razvod, Fajnmanova žena je napisala da se on od ranog jutra u svojoj glavi bavi računskim problemima. Navela je da on računa i kada vozi auto i kada sedi na dvosedu u dnevnoj sobi ili je u bračnom krevetu.
A, pošto je jevrejskog porekla, Fajnman je bio pod lupom FBI pedesetih godina i u jednom od ispitivanja njegovih žena, dotična je opisala bivšeg supruga, velikog naučnika:
„…Verujem da je on veoma opasna osoba koja ima javno poverenje. Izuzetno je bistar, verujem genije, nemilosrdan , nesputan moralom, etikom ili religijom i neće stati ni zbog čega da bi ostavario svoje ciljeve“.
Majka, spas i raj
Kao odličnog predavača i pedagoga, Fajnmana rado slušaju i velika imena iz poslovnog sveta. Bil Gejts ga često navodi kao najboljeg učitelja kojeg nije imao. Apple je fotografiju sa jednog njegovog predavanja iskoristio u marketinške svrhe za promociju kampanje ’Razmišljaj drugačije’. Iako je sebe smatrao običnim čovekom koji mnogo radi i uči, njegova majka je najbolji dokaz da je njen sin ipak bio drugačiji.
Kada su je pitali šta misli o tome da je njen sin Ričard jedan od najpametnijih ljudi sveta, zaprepastila se i rekla:
„Ko!? Naš Riči!? Bože spasi nas!“
Ričard Fajnman je i preporuka za čitanje. Nekoliko dana pred smrt svom prijatelju Danijelu Hilsu je rekao da je dobro kad čovek za života ispriča toliko priča tolikom broju ljudi. „Čak i kada umreš, nećeš potpuno nestati“, rekao je.
Kao naučnik veran učenju do poslednjeg dana, Frajnman je tvrdio da svaki čovek kod sebe ima ključeve od raja koji otvaraju i vrata pakla. „Isto je i u nauci“, napisao je.
Fajnman je naučni rad posvetio kvantnoj teoriji polja, kvantnoj elektrodinamici, fizici elemantarnih čestica, teoriji gravitacije. Osim neverovatne kreativnosti i sposobnosti da zamisli predmete i pojave kao slike, Fajnman je bio veoma zanimljiv sagovornik. Voleo je da raspravlja na različite teme – od toga kako čovek razmišlja i vidi svet do ideje kako napraviti kvantni računar. Zapisan je u istoriji kao jedan od najvećih naučnika dvadesetog veka. Pretpostavlja se da je, sudeći po koeficijentu inteligencije, bio genije.
