Piše: Katarina Marković, Svet bankarstva i investicija
Odavno smo prestali da zamišljamo velike i prazne vile gastarbajtera sa visokim ogradama kao simbol za doznake. Sada treba da prihvatimo novu realnost. Doznake više nisu samo sinonim za srpsku dijasporu. One su i siguran prihod ruskim državljanima koji borave u Srbiji. Podaci Narodne banke Srbije pokazuju da je u toku prva dva tromesečja 2024. godine, priliv doznaka iz Rusije učestvovao oko šest odsto u ukupnim doznakama. Priliv po istom osnovu iz Ukrajine je, kažu, zanemarljiv. Time je Rusija dospela među značajnije zemlje po visini doznaka u Srbiju.
Geografska struktura doznaka u prvoj polovini 2024. godine je, kako ističu u Narodnoj banci Srbije, ostala stabilna budući da je najviše doznaka došlo iz Nemačke 26 odsto, Švajcarske 12 odsto, Austrije 9 odsto i Francuske 6 odsto, odnosno iz zemalja u kojima živi najveći deo naše dijaspore.
Iako su Rusi postali novi faktor u doznakama i nezahvalno је predvideti dalju dinamiku njihovog boravka u Srbiji, očekuje se da i u 2025. godini doznake ostanu na istom nivou. Uz to, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Mihail Arandarenko procenjuje da je emigracija dostigla plato i ostaće stabilna još neko vreme, a onda će polako početi da opada, dok će imigracija rasti.
Na visinu doznaka, između ostalog, utiče i činjenica da je u dijaspori sve veći broj privremenih, a ne trajnih emigranata, koji u Srbiji uglavnom potroše sve što su uštedeli.
U doznakama i frilenseri
U prvih sedam meseci ove godine Srbija je zabeležila doznake u visini od tri milijarde evra, što je priliv ostvaren i u istom periodu protekle godine. Međutim, u odnosu na vremenski interval od januara do jula 2019. godine, ove godine je prispelo milijardu evra više. U 2023. godini iznosi ličnih transfera, kako se doznake evidentiraju u platnom bilansu, bili su na nivou od oko pet milijardi evra, što je za 40 odsto više nego u poslednjoj prepandemijskoj godini.
U Narodnoj banci Srbije objašnjavaju da doznake uglavnom imaju kontraciklični karakter, što praktično znači da u periodima kriza, povećane globalne neizvesnosti i geopolitičkih tenzija najčešće dolazi i do njihovog rasta.
„Praktično, ljudi koji žive u inostranstvu, u takvim okolnostima više pomažu svoje članove porodica i prijatelje koji žive u Srbiji. Rast inflacije u 2022. i 2023. godini u većini zemalja doveo je do toga da su svi ključni makroekonomski pokazatelji, pa tako i doznake, nominalno povećani. „Na rast doznaka u 2022. i 2023. u određenoj meri uticao je i povećan broj državljana drugih zemalja koji su zasnovali svoje boravište u Srbiji“, navode u Narodnoj banci Srbije.
Upitan da li postoji još neki faktor koji je doprineo povećanju doznaka, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Mihail Arandarenko kaže da koncept doznaka u nacionalnim računima uključuje više komponenti.
„Kod nas se doznake poistovećuju sa novcem koji naši emigranti šalju svojim porodicama ili uplaćuju na svoj račun u zemlji. Ali to je verovatno manje od polovine ‘statističkih’ doznaka, u koje ulaze i inostrane penzije naših rezidenata i zarade naših frilensera koje im ležu na lične račune, a verovatno i deo deviznog prometa koji se ne može pripisati drugim privrednim aktivnostima, primera radi, u turizmu, keš novac koji naši emigranti ponesu sa sobom“, objašnjava za „Svet bankarstva i investicija“ profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Mihail Arandarenko.
U doznake, dodaje on, ulaze i transferi našim privremenim rezidentima, kao što su Rusi, što može da bude dosta, posebno ako im njihove plate iz Rusije dok su ovde ležu na naše račune. „To je identična situacija kao sa našim frilenserima koji rade za strane poslodavce i to su statistički doznake kad ležu na lične račune“, objašnjava on.
Zaraditi i uštedeti što više
Na visinu doznaka u neku ruku utiče i karakter emigracije. Naime, nalazi Arandarenka potvđuju da su privremene i cirkularne migracije danas glavni razlog za odlazak naših ljudi u inostranstvo, a ne trajno iseljenje. On je u ranijim izjavama tu situaciju ilustrovao podatkom da je u 2019. godini više od 60.000 državljana Srbije dobilo prvi put dozvolu za boravak u EU, a da je na kraju te godine, u EU bilo oko 10.000 srpskih građana više nego na kraju 2018. godine, što ukazuje da se oko 50.000 građana vratilo u zemlju.
U skladu sa tim se postavlja pitanje li su takvi emigranti generatori većeg priliva doznaka u odnosu na one koji su se trajno iseljavali prethodnih decenija. „Naravno. To je logično, iseljenici se obično sele sa užom porodicom i u inostranstvu nastoje da za sebe kreiraju novi život, tamo kupuju nekretnine, školuju decu i nastoje da žive što udobnije. Porodice u zemlji ako pomažu, pomažu onim što im preostane, a vremenom te veze se slabe i gase“, objašnjava on.
Logika privremenih radnih migranata je, ističe, potpuno drugačija. „Zaraditi i uštedeti što više, zbog čega često spavaju u zajedničkom smeštaju, rade prekovremeno jer ionako nemaju društveni život, ne govore jezik, kako bi se sav novac potrošio na unapređenje standarda u Srbiji. Naravno ima puno slučajeva ‘između’, ali ovo su dve modelske situacije u koje može da se uklopi većina emigranata“, zaključuje profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu.
Govoreći o budućim trendovima, Arandarenko, kaže da je emigracija dostigla plato i da će ostati stabilna još neko vreme, a onda polako početi da opada, dok će imigracija rasti. „Ovo naravno pod normalnim okolnostima. Ali pošto su rezidentni Rusi sada novi važan faktor, njihov broj je teško predvideti“, dodaje. „Treba imati u vidu da naše doznake pokazuju veliku stabilnost tokom dužeg vremenskog perioda. Mislim da je to pre svega zbog velikog udela deviznih penzija u njima, što nije slučaj u mnogim drugim zemljama, tako da će penzije ostati veliki stabilizator još duže vremena“, zaključuje Arandarenko.
U centralnoj banci očekuju da će u toku 2025. godine priliv po osnovu doznaka biti na sličnom nivou kao tokom 2024. godine. „U narednim godinama očekujemo da priliv doznaka ostane na stabilnom nivou, imajući u vidu smirivanje inflacije na globalnom nivou“, kažu u ovoj instituciji.
Posmatrano iz ugla doprinosa BDP-u, prilivi doznaka iz inostranstva su, navode, stabilni i prethodnih godina su se kretali na nivou od 6-7 odsto bruto domaćeg proizvoda.
Kuće sa lavovima zamenile luksuzne nekretnine
Pitanje načina trošenja deviza je i za glavnog brokera u kompaniji Momentum Securities Nenada Gujaničića, kompleksno. „Teško je utvrditi srazmeru, ali glavnina, i to velika, ide na potrošnju, a dobar komad na tržište nekretnina. Veliki broj kupaca stambenog kompleksa Beograd na vodi su gastarbajteri. Uglavnom, prihodi od doznaka se ne ulažu na tržište kapitala“, uveren je Gujaničić.
„To je teško pitanje“, dodaje i Arandarenko. „Mislim da vodi na pogrešan trag, na staru priču o kič kućama sa lavovima u kojima niko ne živi. Ljudi su zaradili, pa troše, kao i uvek. Oni po pravilu nisu preduzetnici, rade za platu i tamo“, ističe ovaj sagovornik.
Međutim, iz Narodne banke Srbije poručuju da doznake čine samo oko 10 odsto izvora ukupne lične potrošnje u poslednjih 10 godina. „Pri čemu, ni izolovano ni ukupno posmatrano sa ostalim izvorima potrošnje doznake u prethodne dve godine nisu značajnije uticale na inflaciju, koju je vodio rast cena hrane i energenata, koji je bio pod uticajem međunarodnih faktora“, kažu u NBS.
Doznake imaju veću vezu sa kursom nego sa inflacijom, smatra Gujaničić, jer su jedan od tri ključna stuba koji održavaju kurs stabilnim. „Drugi stub su strane direktne investicije, a treći zaduživanje naše zemlje u inostranstvu čime se generiše veliki priliv deviza, što kurs dodatno učvršćuje. Sve dok ne bude značajnijeg poremećaja na ova tri činioca, kurs može da se održava na postojećem nivou. Doznake su, pri tom, najstabilniji stub budući da u krizama ostaju na istom nivou ili čak rastu, za razliku od stranih direktnih investicija i zaduživanja, koji su vrlo ranjivi činioci u turbulentnim vremenima kada imaju tendenciju ozbiljnijeg pada“, zaključuje Nenad Gujaničić.
