Potrošnja bez granica: Zašto kupujete stvari koje vam ne trebaju?

Savremeni kritičari društva ništa dobro ne vide u aktuelnom prekomernom konzumerizmu. Potrošnja je životni stil.

„Trošimo više nego što mislimo da trošimo.

Zaduženiji smo nego što to priznajemo.

Ignorišemo mnoge moralne dileme koje se tiču kupovine“

pre 25 godina napisala je ekonomista Džulijet Šor.

Cenjena analitičarka ljudskog ponašanja posvetila je svoju karijeru potrošnji i tražila razloge zbog kojih Evropljani u Amerikanci toliko kupuju. Kupovina koja nema granice posledica je jurcanja za statusnim simbolima i znači napredovanje na društvenoj lestvici. Ali, na kraju, prekomernom kupovinom svako prođe loše, kako kaže Šor, i ostane nezadovoljen. Po njenim istraživanjima deca koja su obuzeta kupovinom sklonija su depresiji i anksioznosti i imaju lošije odnose sa roditeljima.

Potrošnja vremena na Zemlji

Ako malo zastanete i pogledate sa strane, mogli biste reći da je kupovina stvari koje čoveku objektivno nisu potrebne, temelj savremenog načina života. Ovo je i mišljenje istoričara kulture Lorensa Samjuela.

„Ne treba vam kafa ’za poneti’, deset ili dvadeset pari cipela, televizor 75 inča. Svi radimo da zaradimo novac koji trošimo na stvari i iskustva koja pre želimo nego što nam trebaju. Kupovinom trošimo i vreme koje nam je dato na Zemlji“, komentar je Samjuela.

Pitanje je zašto je ovo stil života većine? Kakva je korist ako na kraju svako ostane nezadovoljen što je velika cena?

Što više na lestvici

Kulturolog Semjuel daje objašnjenje i na prvo mesto kao razlog navodi ljudsku prirodu koja je u suštini potrošačka jer traži sreću i ispunjenje u kupovini.

„Da biste imali mnogo stvari, morate mnogo da kupujete i to košta. Imati više stvari znači i veće iznose i to daje osećaj da uvek postoji još nešto, nešto drugo i bolje što može da se kupi. Ovakav stav je dobar za ekonomiju. Dobar je i za osećaj nagrade koja je samo trenutna. Ali, nikako nije dobar za ispunjenje ljudskog bića, za osećaj trajne ispunjenosti i zadovoljstva“, piše Samjuel.

Socijalni status je druga potka u pojavi kakva je prekomerno trošenje. Jasno je da sticanje statusa među ljudima ima veze sa kupovinom nepotrebnih stvari. To kako vas vide i doživljavaju drugi emitujete tržišnim simbolima na sebi, oko sebe, počev od kola i kuće u kojoj živite. To je vaš ’lični portfolio’ u kome veću ulogu igraju nepotrebni predmeti nego potrebni. Otuda je luksuz poželjan za svakoga ko ima za cilj visoku poziciju na statusnoj lestvici.

„Materijalan svet predstavlja odličan način i priliku da kažete svetu (i vama samima) ko ste, a ko to niste. Svaki predmet nosi neko značenje i govori mnogo. Tragovi koji vode do vas i vašeg identiteta su u kući u kojoj živite, u kolima kojima se vozite, garderobi koju nosite, pa čak i u hrani koju jedete. Tako je izražavanje ličnog identiteta ključna komponenta suvišne potrošnje“, objašnjava Samjuel.

Biti vladar

Ipak, mora da postoji neka korist u prekomernoj kupovini stvari koje čoveku nisu realno potrebne.

Postoji osećaj moći koji se pojavi u čoveku kada postane vlasnik stvari i predmeta. Istina je da je mnogo toga što se u svetu dešava van kontrole pojedinca i zato ’vladanjem’ bar malog dela tog sveta pruža osećaj trenutnog ispunjenja i kontrole. Pogotovo ako su u pitanju stvari koje čoveku zaista ne trebaju.

„Zamenom stvari za novac postajete vladar delića svemira i imate utisak da svoj život držite pod kontrolom. Ovo je siguran način da se osetite sigurno, stabilno, obezbeđeno u svetu gde je mnogo toga nepoznatog“, istakao je kulturolog Samjuel.