Sociolog Malkom Gledvel je veoma poznat domaćoj publici. Za sve koje su zainteresovani za pitanja funkcionisanja grupe, ponašanja ljudi u grupama i principe donošenja odluka, Gledvel je zanimljiv izvor teorija i preporuka.
U poslednjoj knjizi koju je objavio (Osveta tačke preokreta – Revenge of the Tipping Point), čuveni autor Malkom Gledvel se vraća pitanju – kako nastaju velike društvene i ideološke promene? Njegov ključni koncept, nazvan „magična trećina“, otkriva da je često dovoljno da samo trećina jedne grupe promeni stav čitave grupe. Dakle, da bi se promenila, grupi je potreba ta magična trećina.
Kada manjina menja većinu
U intervjima koji je dao za medije Gledvel objašnjava da se društvene promene ne dešavaju linearno. U upravnim odborima, timovima ili zajednicama, često se ništa ne menja dok se ne dostigne kritična masa, a to je oko jedne trećine učesnika.
Na primer, istraživanja pokazuju da prisustvo samo jedne žene u upravnom odboru ne menja dinamiku grupe. Dve žene donose blagu promenu, ali tek kada su tri od devet članova žene, kultura rada se suštinski menja. „Glasovi koji su dotad bili tihi, postaju deo odlučivanja“ kaže Gledvel.
Ovu pojavu sociolog naziva „magičnom“ ne zato što ima veze sa mistikom, već zato što ni naučnici koji su je empirijski dokazali, ne mogu u potpunosti da objasne ovakav fenomen. Po rečima Gledvela, to je trenutak kada društveni sistem „klikne“ i prelazi iz jednog obrasca ponašanja u drugi.
Psihologija mase i kultura otkazivanja
Gledvelov koncept može da se primeni i na savremene fenomene poput „kulture otkazivanja“ ili „kulture linča“ – onih brzih i burnih talasa javnog osuđivanja pojedinaca ili ideja. Danas se ovakvi fenomeni najbolje mogu pratiti na društvenim mrežama (kritike, linč, blokiranja, viralne reakcije).
Kada oko trećine ljudi u nekoj zajednici proceni da je određeno ponašanje neprihvatljivo, ceo sistem reaguje kao da svi misle isto. Ideje se tada šire poput virusa – brzo i intenzivno, ali i kratkotrajno.
„To je nešto poput groznica ili virusa koje zahvate društvo i isto tako brzo nestanu“, kaže Gledvel.
Još jedan koncept koji Gledvel ističe jeste uloga „superprenosioca“ ili pojedinaca koji imaju nesrazmerno veliki uticaj na javnost.
„Kao što je tokom pandemije mali broj ljudi bio izvor zaraze hiljada ljudi, tako i u društvenim pokretima „određene ličnosti funkcionišu kao „gromobrani“ koji privlače i usmeravaju emocije mase“.
„Primera radi, mnogo je primera u književnosti, među piscima. Recimo, autorka Dž. K. Rouling (Hari Poter) postala je simbol podeljenih debata upravo zato što ljudi imaju ličan odnos prema njenom delu pa time i snažniju reakciju na njene stavove“ objašnjava sociolog.
Snaga i ranjivost grupe
Gledvelove reči i nalazi su istovremeno i utešne i zastrašujuće. Utešne su jer pokazuju da pojedinac ima daleko veći uticaj nego što pretpostavlja. Onaj „treći glas“ u timu, sastanku ili porodici, može da promeni pravac cele grupe.
„Zastrašujući su jer otkrivaju koliko smo podložni dinamici kolektiva i kako se naše mišljenje može neprimetno oblikovati pod uticajem grupe ljudi“ kaže Gledvel.
Na kraju, Gladvel je istakao ulogu lokalne zajednice – komšija, radnih kolektiva, malih društvenih krugova – kao mesta gde se balans između individualnog i kolektivnog najjasnije vidi.
„Naše zajednice nas oblikuju mnogo više nego što mislimo“, kaže Gledvel. „Ne mislim na zemlju u kojoj živite, već na vaše neposredno okruženje – to je prostor u kojem možete da utičete i biti pod uticajem drugih.“
