Kolege, saradnici.
Sa njima provodite veliki deo svakog dana i zato su bitan deo vašeg života i zato nije nebitno kakve su ličnosti i kako delujete jedni na druge.
I, u celoj vašoj poslovnoj svakodnevici pojavi se među kolegama i neko neuljudan, dosadan, nepristojan, naporan, sitničav, neotesan, uvek ’nadrndan’, jedan od sorte ’energetskih vampira’ (srpski jezik ima lepu i veliku ponudu prideva kojima bi se još preciznije mogle opisati ovakve ličnosti, ali ovde im ipak nije mesto).
Uticaj ovakvih članova tima može da se posmatra dvojako:
- Uticaj na poslovnost i rad celog tima
- Uticaj na vas, vaš rad i produktivnost, a na kraju i na raspoloženje koje ćete, hteli-ne hteli poneti sa sobom posle posla
Što se i jednog i drugog tiče, Kristina Porat, profesor biznisa na Georgetown Univerzitetu govori o šteti i troškovima na koje se mora računati. Kaže:
„Kao što i sami pretpostavljate, ovakve kolege utiču na kreativnost, fokus, na celokupan rad jednog tima, a što je možda još važnije, izuzetan negativan uticaj imaju na emotivna stanja, mentalno i fizičko zdravlje, pa čak i na međusobne odnose van posla“, piše profesorka Porat u Manifestu na radnom mestu.
Porat je sa koleginicom Kristinom Pirson sprovela zanimljivo istraživanje i ispitala preko 800 zaposlenih u 17 različitih industrija kako bi razumele posledice koje trpi posao i zaposleni kada su među njima pojedinci neuljudni i naporni u krajnjoj liniji. Šta je ukratko zaključak istraživanja:
- Kada zaposleni imaju kontakt sa nekim iz tima ko je neuljudan, neprijatan i ne poštuju ga, trpe i rad i produktivnost i raspoloženje
- 80% ispitanih je reklo da na poslu izgube mnogo vremena razmišljajući o nekom neprijatnom incidentu ili razgovoru koji se desi tog ili prethodnih dana
- Zaposleni kažu da izgube 63% radnog vremena u pokušajima da izbegnu problematičnog kolegu, onog neuljudnog
- 50% je izjavilo da namerno izbegavaju da izvršavaju obaveze na poslu
- 66% tvrdi da im opada kvalitet rada
- I što je zabrinjavajuće, 25% zaposlenih su priznali da svoje frustracije i neraspoloženje prenose na klijente dok bi 12% napustilo i firmu i posao kada među kolegama imaju ovakve neuljudne osobe
- Čak i zaposleni koji nemaju direktan kontakt ili konflikt sa problematičnim delom tima, pokazuju pad kreativnosti i ukupne produktivnosti iako su samo svedoci
Iako, ovakva poslovna atmosfera sa ometajućim elementima kao što su kolege koje ćemo nazvati neuljudnim (iz čiste pristojnosti), nije ni malo laka niti je lako rešiva, Profesorka Porat tvrdi da ima nade i preporučuje sledeće korake:
- Na neuljudnost ne odgovarajte neuljudnošću. Iako ste možda na ivici pucanja i rekli biste mnogo toga u afektu, samo pomislite da će to suprotnu stranu još više podstaći i konflikt će biti neizbežan. Jedino rešenje je vaš smiren stav, ignorisanje varvarske crte ličnosti sa kojom se suočavate, budite kratki, jasni, prijateljski nastrojeni i čvrsti, na kraju krajeva.
- Birajte da provodite vreme sa kolegama koje volite i koji vam prijaju, koliko je to moguće. Birajte kolege koje vas podržavaju, koje vas podsećaju da je dobro što ste tu gde ste. Izađite na kafu, provedite malo vremena zajedno na pauzama. Često niste ni svesni kolike naporne kolege sa ’vampirskim’ crtama mogu da utiču i na vaše odnose sa porodicom i prijateljima. Ipak su odnosi van posla odlučujući kada vam treba podrška da ne potonete na poslu.
- Rešenje je u vama. Vašim stavom možete da umanjite ono destruktivno i neuljudno u drugima. Istina, na vama je kako ćete da razumete ovakvo ponašanje i kako ćete reagovati. Kontrola je u vašim rukama. Ako vam je fokus posao i vaš lični rast i napredak, neće vam biti teško da prisutnost jednog ’teškog’ člana tima posmatrate samo kao fazu i manju prepreku.
- Razmislite o tome da sednete i razgovarate sa ’teškim’ kolegom. Ako ste odlučite na takav korak, bitno je da razgovor vodite tako što ćete biti fokusirani na vaš poslovni odnos i načine kako da ga poboljšate. Cilj vam je da se dogovorite kako ćete dalje što je moguće produktivniji zajedno. I, trudite se da u toku razgovora razumete kolegu, njegovu perspektivu. Možda on oseća nepoštovanje, možda nije svestan svog neuljudnog ponašanja, možda je uzrok njegovih reakcija u okolnostima van posla. Slušajte više, manje pričajte.
- Ako nemate nameru da razgovarate sa ’teškim’ kolegom, pričajte sa nekim drugim o tome. Po istraživanjima, manje od polovine zaposlenih govori sa drugima o problemu sa ponašanjem neuljudnog kolege. Oni koji ne govore o tome, ćute iz straha ili osećaja bespomoćnosti. Profesorka Porat tvrdi da je važno da se o tome govori jer samo tako će moći da se promeni ponašanje problematičnog kolege. Možda mu nezadovoljstvo ostalih pomogne da promeni svoje reakcije i ponašanje.
- Dobro procenite kada je vreme da odete. Ako su nepristojnost i neuljudnost više pravilo nego izuzetak u timu gde radite, odlazak je verovatno najbolja opcija, savetuje profesorka Porat. Ali, pre nego što date otkaz, odgovorite na sledeće pitanja:
Koliko lako mogu da pređem na drugi posao?
Šta gubim, a šta dobijam ako odem?
Kako će ovaj otkaz uticati na moju karijeru?
Da li je ovde gde sada radim moguće promeniti ’tešku’ atmosferu zbog ’teških’ kolega?
Da li me ovakva situacija iscrpljuje i utiče na moj privatan život?
Da li sam pod stresom i da li ovakvi odnosi kvare moju sliku o sebi?
Ipak, na kraju, profesor Porat piše: Neuljudnost i nepristojnost je u vašim očima. Vi ih kao takve doživljavate i na njih reagujete. Na vama je da li ćete napustiti ovaj posao i tražiti poslovnu atmosferu gde vladaju poštovanje, ljubaznost, dostojanstvo i pozitivan stav“.
