U svom late night šou, Džimi Felon deluje prijateljski i šarmantno, i omiljen je među gostima i publikom. Ali prema istrazi magazina The Rolling Stone, objavljenoj pre desetak dana, iza zatvorenih vrata Felon je stvorio toksično okruženje za sve zaposlene. U, kako su zaposleni opisali, „lošim Džimijevim danima“ popularni voditelj bio je mrzovoljni, ćudljivi nadređeni koji omalovažava osoblje pasivno-agresivnim komentarima i ispadima. Ukoliko slično ponašanje prepoznajete i na svom radnom mestu, nažalost, imate posla sa najgorom vrstom „loših šefova“.
„Kada je dobro raspoložen, rad sa nekim kao Džimi Felon deluje kao posao iz snova. Najgledanija emisija, dobar tim, puno šala i humora, gosti sa A liste… Ali ako je Džimi loše raspoložen, dan će svima biti upropašćen“, kaže jedan bivši zaposleni za The Rolling Stone. „Ljudi se ne šale u kancelariji, čak ni ne razgovaraju jedni sa drugima. Zapravo si fokusiran samo na ono što moraš da uradiš i moliš se da ne privučeš njegovu pažnju“.
Psiholozi kažu: ako je vaš šef uvek neprijatan, lakše je da razvijete strategiju suočavanja sa njim. Verovatno nećete mnogo brinuti o njemu, ogovaraćete ga sa kolegama, eventualno se požaliti partneru ili prijateljima i, na kraju radnog vreme, ostaviti to tamo gde mu je i mesto – iza vrata kancelarije. Ali ako je vaš šef nepredvidiv — ponekad topao, otvoren i pun podrške, drugi put razdražljiv, neraspoložen ili zahtevan — uvek „hodate po jajima“ pokušavajući da predvidite njegovo raspoloženje i pročitate njegovo ponašanje. Zapravo, kada imate šefa – centar moći – koji se ponaša nepredvidivo, vi nemate nikakvu sigurnost, što utiče na vaš fight or flight (bori se ili beži) sistem, držeći vas u stanju visoke pripravnosti sve vreme.
Siroti middle manager
Na neki način, imati pomešana osećanja prema svom šefu može biti gore od klasičnog lošeg šefa, što pokazuju i istraživanja. Studija iz 2017. objavljena u Journal of Management, otkrila je da zaposleni koji se osećaju najambivalentnije prema svojim menadžerima obično imaju i najniži učinak na poslu. Kao ljudi, mi volimo doslednost i predvidljivost u našem okruženju. Ambivalentnost ili pomešana osećanja stvaraju kognitivnu disonancu, a ovo je veoma stresno, posebno kada je reč o nečem važnom kao što je odnos zaposleni-menadžer. U idealnom slučaju, između vas i nepredvidivog šefa stoji vaš direktni menadžer, koji vam može pružiti sigurnost i podršku koja je potrebna da biste dobro obavljate svoj posao. Zapravo, siroti middle manager je tu da upija mrzovolju i toksičnost, kao i da zaposlenima pažljivo filtrira fidbekove i uputstva ( razmislite o tome kada vam se sledeći put učini da je vaš neposredni nadređeni pretplaćen, možda zaslužuje i beneficirani staž).
Od napredovanja pod nepredvidivim šefom sklonom promenama raspoloženja nema ništa, ali postoje strategije za preživljavanje dok ne nađete drugi posao.
Jasno odvojite posao i privatan život
Pokušajte da prepoznate obrasce onoga što vašem šefu izaziva „loš dan“ .Što više budete prepoznavali njihove obrasce toksičnosti i nekonzistentnosti, to ćete se bolje psihički pripremiti za njih. Konkretno u Džimi Felon timu, zaposleni su upozoravali jedni druge na njegove loše dane u kancelariji uz frazu „opet su ONI dani“.
Oduprite se tome da budete uhvaćeni u zamku toga da se uvek trudite više kako biste izbegli negativne interakcije sa njima. Umesto toga, usredsredite se na konsolidaciju svoje moći: proširite svoju mrežu unutar organizacije i imajte svoje ljude tj. kolege od poverenja. Izbegavajte interakcije jedan na jedan sa svojim šefom kada god je to moguće.
Kada je na poslu pakao, potrudite se da ono u šta dolazite kući bude utočište. Ljudi koji imaju nejasan odnos sa svojim šefom imaju tendenciju da razmišljaju o tome i van posla, što može imati negativne posledice po vaše privatne odnose. Jasno odvojite posao i privatan život.
I možda i najvažnije – odredite dan kada ćete dati otkaz. Nijedan posao, makar on bio i „iz snova“ nije vredan uništenog zdravlja. Uvek je u redu napustiti posao iz bilo kog razloga –ne morate da čekate da vaše mentalno zdravlje bude „dovoljno loše“ da biste opravdali odlazak.
Uostalom, ne dugujete opravdanje nikome osim sebi. A to često umemo da zaboravimo.
