Finansijska sramota ili osećaj krivice nakon što povučete loše finansijske poteze mogu se manifestovati na više načina. Ali, u suštini, radi se o jednom:
O osećaju da ne znate sa novcem, da niste dovoljno kompetentni i da ne znate dovoljno. To je onaj osećaj ’kao da sa vama nešto nije u redu’ kako je to ukratko opisala Marijen Hejz, finansijski terapeut.
Psihološke posledice loših postupaka vezanih za novac su stvarne. Finansijska sramota može lako da naruši vaše samopouzdanje i stvoriti jedan niz i ciklus koji dodatno pogoršava odnos prema novcu.
Dobra vest
„Dobra vest je da je moguće pretvoriti sramotu u samopouzdanje“, tvrdi Hejz.
Kako se finansijska sramota i osećaj krivice manifestuju?
To je osećaj koji je više od samog žaljenja zbog toga kako ste trošili novac u prošlosti.
- Ponekad osećaj sramote može izazvati i finansijska neaktivnost. Prema anketi Consumer Affairs iz 2022, više od četvrtine Amerikanaca i Evropljana izjavili su da im je mnogo žao što nisu češće pregovarali o svojoj plati. To svakako nosi sa sobom domino efekat koji utiče na buduću moć zarade.
- Finansijska sramota često ide ruku pod ruku sa dugoročnim finansijskim planiranjem. Prema jednoj anketi MagnifyMoney, više od 75 odsto Amerikanaca i Evropljana žale što nisu ranije ulagali i štedeli za penziju.
- Sramota zbog novčanih odluka može takođe proizaći iz hroničnog prekomernog trošenja, zaduživanja ili osećaja da ne zarađujete dovoljno da podržite željeni životni stil. Anketa iz 2022. pokazala je da 61 odsto stanovništva SAD živi od plate do plate. Slično je i sa Evropljanima. Čak i ako ispunjavate svoje finansijske obaveze, sramota može postojati ako osećate da se borite da držite korak sa drugima.
Psihološki efekti finansijske sramote
Prema finansijskom psihologu Bredu Kloncu, srž finansijske sramote je verovanje da svi ostali dobro stoje osim vas.
Međutim, Klonc pravi bitnu razliku između sramote i krivice.
„Krivica je: ‘Osećam se loše jer sam uradio nešto pogrešno.’ To je dobro osećati“, kaže.
„Sramota je: ‘Nešto nije u redu sa mnom.’ Ja to nazivam emocionalnom zamkom jer vas to samo zaglavljuje„, piše Klonc.
Sramota može snažno da oblikuje način na koji vidite sebe. Kao što je opisano u istraživanju objavljenom u Evropskom časopisu za psihologiju, ’doživljavanje sramote izaziva percipiranu devalvaciju sebe’, što utiče na pad samopouzdanja. Taj osećaj se može se razviti u ’trajnu sramotu’. Ova bolna negativna osećanja mogu biti krajnje onesposobljavajuća – poput osećaja niže vrednosti, bespomoćnosti, očaja i želje da sakrijete svoje mane od drugih. Čini se da postoji negativna korelacija između sramote i samopouzdanja.
Prema istraživanju objavljenom u časopisu Organizational Behavior and Human Decision Processes, sramota može pokretati i pogoršavati finansijske teškoće. Jedno može potpirivati drugo. Sramota ima tendenciju da izaziva finansijsko povlačenje, što uzrokuje finansijske odluke koje samo pogoršavaju situaciju.
Kad ne pripadate plemenu
Osećanje finansijske sramote i njeno poreklo Klonc gleda kroz društvenu prizmu i plemenski mentalitet. Sa evolutivne tačke gledišta, on kaže da su ljudi proveli većinu svog vremena na zemlji u lovačko-sakupljačkim grupama blisko povezanih ljudi. Nepripadanje grupi bila je pretnja za opstanak.
„Sve to znači da ako imate manje ili više od ostalih, osećate da ne pripadate plemenu“, kaže Klonc.
Zato ljudi mogu osećati sramotu zbog toga što nemaju dovoljno novca ili što su bogatiji od bliskih ljudi. U svakom slučaju, sramota je često povezana sa željom da sakrijete svoje nedostatke.
„Sa prijateljima ste, idete u kupovinu, kupujete stvari koje ne možete da priuštite“ piše Klonc. „Da li bi vam se smejali ako bi znali u kolikom ste minusu ili kolika vam je rata za kredit? Da li bi mislili da ste idiot? S druge strane, i oni su zaduženi, imaju kredit. To je tajna. Deo održavanja koraka sa drugima je pokušaj izbegavanja osećaja sramote“.
Rešenja da se nosite sa sramotom
Može li se steći neka vrsta otpornosti na osećaj sramote zbog finansijski loših poteza?
Istraživač Brene Braun predlaže četiri ključna koraka u procesu sticanja otpornosti na sramotu. Da biste prevazišli sramotu, ona predlaže da se suočite s njom umesto da se povučete i udaljite. Za finansijsku sramotu, to može izgledati ovako:
- Prepoznajte sramotu i razumite njene okidače. Ovo podrazumeva detaljno sagledavanje sebe i specifičnih finansijskih problema koji izazivaju sramotu. Kako izgleda i kako vi osećate finansijsku sramotu?
- Praktikujte kritičku svest o razlozima koji vode ka osećaju sramote: Odakle dolazi vaša finansijska sramota? Da li je ukorenjena u odnosu vaših roditelja prema novcu? Koja uverenja ste stekli u vezi sa novcem dok ste odrastali?
- Obratite se drugima: Poveravanje saosećajnom prijatelju ili članu porodice koji će vas saslušati bez osude može značajno pomoći u prevazilaženju finansijske sramote. U jednom od svojih TED nastupa Braun kaže: „Empatija je protivotrov za sramotu. Ako stavite sramotu u petrijevu šolju, potrebne su joj tri stvari da bi rasla: tajnost, tišina i osuda. Ako stavite istu količinu sramote u petrijevu šolju i prelijete je empatijom, neće preživeti“, slikovito je opisala Brene Braun.
- Imenujte sramotu kada se pojavi: Sramota neće magično nestati preko noći. Rad na sebi znači obraćanje pažnje i primećivanje finansijske sramote sledeći put kada se pojavi. Ovo vam može pomoći da je prepoznate kao takvu, umesto da vas potpuno obuzme.
O sramoti i novcu je korisno da znate
Klonc dodaje da je finansijski stres pravilo, a ne izuzetak. Stres povezan s novcem i inflacijom je na najvišem nivou zabeleženom od 2015. godine, prema Američkom psihološkom udruženju. Posmatranje svoje okoline i uviđanje da se većina ljudi bori s novcem na neki način može pomoći u neutralisanju finansijske sramote.
„Kada su u pitanju problemi s novcem, mislim da je korisno znati da su svi pomalo ludi. Programirani smo da sve radimo pogrešno“, kaže Klonc i dodaje: „Poruka je da niste sami“.
Finansijska edukacija, poput učenja kako da napravite budžet ili poboljšate svoj kreditni rejting, takođe može pomoći da prevaziđete osećaj sramote zbog novca.
„Ali morate prevazići emocionalnu zamku koja vas drži zaglavljenim“, kaže Klonc.
„Kad vas je sramota, ne želite da iko zna. Želite da se sakrijete u ćošak. Ne želite da budete viđeni. Kada to prevaziđete, možete preduzeti akciju, što je trenutak kada se osećate osnaženo“, jedna je od preporuka psihologa Klonca.