Što bi se dogodilo kad bi se uveo porez na robote? O tom su konceptu javno raspravljali brojni politički analitičari, naučnici pa i Bil Gejts koji se zalaže za tu ideju. Strogi porez na uvođenje robota u radne procese umesto živih radnika, kažu pobornici i ideje, podstakao bi kompanije da zadrže ljudsku radnu snagu i kompenzovao pad poreza na plate kad se koriste roboti. Južna Koreja već je smanjila podsticaje firmama za uvođenje robota; Evropska unija dosad je takav porez samo razmatrala, ali ga nije uvela, piše Bug.hr.
MIT-ova studija
Za porez na robote, ali umeren, zalaže se i novi rad ekonomista MIT-a, objavljen u The Review of Economic Studies. Isto se odnosi i na poreze na spoljnu trgovinu kojom se smanjuje broj radnih mesta. Konkretno, studija otkriva da bi porez na robote trebao da iznosi od jedan do 3,7 odsto njihove vrednosti, dok bi porezi na trgovinu bili između 0,03 i 0,11 odsto.
Ranija studija ekonomista Darona Akemoglua i Paskala Restrepa otkrila je da dodavanje jednog robota na 1000 radnika smanjuje opseg zaposlenosti prema broju stanovnika za oko 0,2 odsto; svaki robot dodat u proizvodnju zamenio je oko 3,3 radnika, dok je povećanje broja robota na radnom mestu smanjilo plate za oko 0,4 odsto.
Procena scenarija
Najnovija analiza Arnoa Kostinoa i Ivana Verninga u obzir uzima i tu i druge empirijske studije, a njeni su autori izradili i potpuno novi model za procenu nekoliko različitih scenarija, u koji su uključili i poluge poput poreza na dohodak i druga sredstva za rešavanje nejednakosti dohotka.
Kostino i Verning su pritom koristili podatke o distribuciji plata u svih pet dohodovnih kvintila u SAD-u – prvih 20 odsto, sledećih 20 odsto, i tako dalje – kako bi procenili potrebu za porezima na robote i trgovinu. Tamo gde empirijski podaci pokazuju da su tehnologija i trgovina promenile distribuciju plata, veličina te promene pomogla je u izradi procena poreza na robote i trgovinu.
Uticaj dodatnih robota
Studija sadrži i neke dodatne zaključke o tehnologiji i trendovima i nudi zanimljiv zaključak: nakon što se u privredu doda mnogo više robota, uticaj koji svaki dodatni robot ima na plate zapravo pada pa bi se porezi na robote u budućnosti mogli još više smanjiti.
Pristup ove studije mogao bi se primeniti i na istraživanje uticaja klimatskih promena, migracija ili obrazovanja na nejednakost prihoda. S obzirom na sve veći broj empirijskih podataka u tim područjima, vrsta modeliranja koju predlažu Kostino i Verning mogla bi se primeniti za određivanje pravednog nivoa poreza na ugljenik kojom bi se održala razumna distribucija dohotka, piše Bug.hr.
