Da li psujete?
Ako psujete, koliko često i u kojim prilikama?
Ako ste u grupi ’psovača’ pre svih ćete razumeti sledeći podatak:
Prošle 2023. godine u menadžerskom okruženju psovalo se više nego ikad. Od 2021. beleži se rast ‘psovača’ među poslovnim svetom. Te godine, prema istraživanjima, zabeležen je rast od 60 odsto u odnosu na prethodne godine. I nije samo poslovna ekipa prozvana da koristi ‘teške’ i neprikladne reči, već su psovke deo rečnika svih kategorija ljudi.
Sve se više psuje
Podaci koji su objavljeni ove godine kažu da se sve više psuje. Čak šest od 10 ispitanika potvrdili su da psuju, a trećina ispitanih tvrdi da psuju više nego ikad. Zanimljivo, žene prednjače – 32 odsto žena naspram 27 odsto muškaraca.
Platforma Sentieo koja se bavi finansijskim i korporativnim istraživanjima, obradila je podatke pošto su pregledali transtranskripte devet hiljada menadžerskih razgovora putem konferencijskih veza tokom prethodne godine. Pošto su dobro prečešljali rečnik sagovornika, pronašli su psovke u 166 razgovora. Pre dve godine psovki je bilo u 104 razgovora, a godinu ranije 112.
Na prvu loptu, procentualno, ovo je vrlo mali postotak. Ali, problem je što je ovo rekord svih godina od kako se broje izgovorene psovke.
Lingvista Dr Robi Lov nakon svojih istraživanja tvrdi da je psovanje sve više prihvaćeno i sve raširenije.
Pitanje koje se nameće je zašto, otkud toliko ’jačanje’ vokabulara nepristojnim rečima?
Šta kaže struka – psovati ili ne?
Ako biste se pozvali na nekog od psihologa ili lingvista koji se bave poreklom psovanja i tražili objašnjenje, jedan od vodećih, Majkl Adams bi vam rekao:
„Psovke ljude udružuju. Izgovaranje ’ružnih reči’ neočekivano dobro učvršćuje i neguje međuljudske odnose. Kao da se psovanjem ljudi bolje razumeju i jedan drugom šalju signal da su istomišljenici što odnos čini bliskijim“.
Profesor Adamas piše da je i u poslovnom okruženju, formalnom i korporativnom, psovanje neka vrsta podrške među zaposlenima. Psovanjem se stvara krug poverenja što jača timske veze i pozitivno deluje na međuljudske odnose.
Na kraju, kako kaže profesor, psovanje ’skida maske’ i kao da skida deo tereta, olakšava. A, kad su poslovni odnosi u pitanju, tenzija i konflikti su uobičajena stanja. Ovo je moguće objašnjenje zašto je značajno povećan broj psovki od 2021. Više tenzije, više psovanja.
Značajno povećanje rada od kuće, u uslovima koji su opušteniji (od odevanja do okruženja) utiče na ’opuštanje’ rečnika. I tu se može naći razlog zašto su menadžeri više psovali prethodne godine.
Ko to psuje?
Dejvid Stilvel je još jedan cenjeni istraživač ljudskog ponašanja sa Kembridža. U jednoj od svojih studija o psovanju, naveo je:
„Oni koji koriste psovke pametniji su i generalno iskreniji. Ako neko psuje više od uobičajenog, znači da ne filtrira svoj jezik, ne bira reči, pa je pretpostavka i da je istina to što govori.“
Nije sve ovo podrška psovanju svuda i uvek i u svakoj situaciji, pogotovo poslovnoj.
Ako psovke opuštaju, u redu je.
Ako čine da se ljudi udružuju i bolje razumeju, i to je u redu.
Ako pomažu da se lakše prebrode krize kakva je, recimo, obeležila 2021. godinu, i to je u redu.
Zbog nekoliko ’ružnih reči’ nikome neće propasti imperija. Samo, i psovke treba birati, kao i svake druge reči, preporuka je Dejvida Stilvela.
