„LinkedIn ima neobičan problem. Objave koje mnogima deluju izveštačeno, previše lično ili neprijatno često su upravo one koje privuku najviše pažnje“ nedavno je objavio Dan di Frančesko, jedan od kreatora i stručnjaka za mrežu LinkedIn.
„Priča o neuspehu koja se završava poslovnom lekcijom. Porodična anegdota koja nekako postane savet o B2B prodaji. Fotografija uz ispovest o teškom periodu, a zatim nekoliko rečenica o liderstvu. Granica između ličnog brenda i javnog preterivanja postala je toliko tanka da se pred objavljivanje sve češće pojavljuje isto pitanje: da li je ovo dobar način da neko bude primećen ili objava zbog koje će se kasnije osećati neprijatno?“ napisao je.
Zaključak nije da na LinkedIn-u treba ćutati. Naprotiv. Vidljivost može da otvori vrata novim poslovima, kontaktima i prilikama. Problem nastaje kada želja za pažnjom počne da određuje ličnost koja se predstavlja javnosti.
Objave koje izazivaju nelagodu često dobro prolaze
LinkedIn odavno više nije samo mesto za biografije, oglase za posao i promene radnih pozicija. Pandemija je dodatno pomerila granicu između profesionalnog i privatnog, a korisnici su počeli da dele mnogo više ličnih priča. Promene na drugim društvenim mrežama kasnije su LinkedIn-u donele još veću pažnju, dok je generativna veštačka inteligencija drastično olakšala proizvodnju sadržaja.
U isto vreme pojavila se takoreći obaveza izgradnje „ličnog brenda“. Tu nastaje zamka po rečima Di Frančeska.
Ako emotivna, prenaglašena ili provokativna objava dobije mnogo reakcija, algoritam nagrađuje autora vidljivošću. Više pregleda donosi više pratilaca, a više pratilaca stvara pritisak da se isti recept ponovi.
Ono što je prvi put predstavljalo mali izlazak iz zone komfora lako može postati obrazac. A uspešan obrazac se teško napušta. Problem je što se na LinkedIn-u ne gradi samo publika. Gradi se i očekivanje o tome ko je osoba iza profila.
Ako određena vrsta objava privuče potencijalnog poslodavca, klijenta ili poslovnog partnera, vrlo je moguće da će očekivati istu osobu koju je upoznao kroz te objave. Lični brend tada prestaje da bude samo način da se privuče pažnja. Postaje obećanje. Zato postoji velika razlika između objavljivanja nečega što zahteva hrabrost i objavljivanja nečega što je jednostavno neprirodno.
Osećaj nelagodnosti nije uvek znak da nešto ne treba objaviti. Stručnjak koji prvi put javno iznosi jasan stav o svojoj industriji može osećati nelagodu upravo zato što rizikuje da bude procenjen. Isto važi za priznanje profesionalne greške ili odbranu nepopularnog, ali argumentovanog mišljenja. Drugačija je situacija kada objava zahteva da se privatna situacija veštački pretvori u poslovnu mudrost samo zato što takav format dobro prolazi.
Pre objave važnije pitanje od „hoće li imati preglede?“
„Vidljivost na LinkedIn-u svakako ima vrednost. Veći broj ljudi koji vide nečiji rad povećava mogućnost da ga zapamti regruter, potencijalni klijent, investitor ili budući saradnik. Ali. nije svaka vidljivost podjednako korisna. Hiljade pregleda objave koja nema mnogo veze sa stvarnim znanjem, radom ili karakterom autora mogu doneti brojke, ali ne nužno i reputaciju koja mu je potrebna.
Zato je korisnije pitanje: zbog čega bi određena osoba trebalo da bude zapamćena?
Ako je odgovor stručnost, onda objave treba da pokazuju znanje. Ako su to ideje, treba objavljivati ideje. Ako je prednost iskustvo, vrednost će imati priče iz kojih se zaista nešto može naučiti. Lično iskustvo takođe može biti izuzetno snažno, ali samo kada postoji stvaran razlog da postane javno“ piše Di Frančesko.
Najbolji lični brend nije takav da proizvodi najviše sadržaja, već onaj kod kojeg postoji najmanja razlika između osobe na ekranu i osobe koja će se pojaviti na poslovnom sastanku. Jer cilj LinkedIn-a nije samo da neko bude primećen. Cilj je da bude primećen zbog pravih stvari.
„Zato pre sledećeg klika na „objavi“ vredi da postavite ovakvo pitanje: Šta ova objava treba da postigne? Ako odgovor postoji i uklapa se u profesionalnu sliku koju zaista želite da gradite, mala nelagoda verovatno nije problem. Ako je jedini odgovor „da privuče pažnju“, možda je bolje da objava ostane u nacrtu“ preporučio je Di Frančesko.
