Tehničke veštine se lako nauče, teže je naći ljude koji razumeju druge i umeju da sarađuju

Izveštaj Svetskog ekonomskog foruma pod nazivom „Budućnost poslova“ pokazao je da je analitičko razmišljanje i dalje najtraženija veština među poslodavcima. Ali, nekoliko veština koje se svrstavaju pod emocionalnu inteligenciju (motivacija, samosvest, saosećanje i aktivno slušanje) nalaze se među 10 najvažnijih od ukupno 26 analiziranih.

Ron Sigel, docent psihologije na Medicinskom fakultetu Univerziteta Harvard, objasnio je ovim povodom zašto su veštine emocionalne inteligencije ključne na radnom mestu, naročito u eri veštačke inteligencije kada tehnologija sve više preuzima analitičke i tehničke zadatke, a ljudska sposobnost razumevanja emocija, saradnje i saosećanja postaje glavna konkurentska prednost.

Emocionalna inteligencija drugačiji oblik „pameti“?

Dr Sigel: To jeste oblik pameti, ali ne onaj na koji obično mislimo kada kažemo da je neko „pametan“. Poslednjih godina, psiholozi koji proučavaju inteligenciju shvatili su da postoji mnogo različitih vrsta inteligencije. Tako, neko sa prirodnim sportskim talentom poseduje telesnu ili koordinacionu inteligenciju, dok neko sa izraženim darom za matematiku ima visok nivo matematičke inteligencije i tako dalje.

Kada pogledamo ljudsko iskustvo u razvijenom svetu, gde većina ima obezbeđenu hranu, odeću i krov nad glavom, vidimo da i dalje postoji mnogo sukoba i nezadovoljstva. Većina tih problema potiče iz teškoća u nošenju s emocijama i složenosti međuljudskih odnosa. Emocionalna inteligencija je sposobnost da prepoznamo sopstvena osećanja, da naučimo da ih obradimo, umesto da impulsivno reagujemo, kao i da razumemo emocije drugih ljudi i da sa njima sarađujemo, rešavamo konflikte i gradimo zdrave odnose.

Zašto poslodavci smatraju emocionalnu inteligenciju jednom od ključnih veština budućnosti?

Dr Sigel: Njena važnost postala je očigledna u poslovnom svetu, na fakultetima, akademijama, u vojsci, svuda gde ljudi rade zajedno. Postoje mnogi stručnjaci s visokim tehničkim i analitičkim sposobnostima, ali njihovi projekti stagniraju kada dođe do saradnje. Ogromni resursi troše se na nesporazume, povređene sujete i nerešene sukobe. Ljudi su često neefikasni ne zato što ne znaju svoj posao, već zato što previše energije troše na to kako izgledaju pred drugima, kako će biti shvaćeni i prihvaćeni i zbog impulsivnih reakcija.

Lideri su shvatili da se tehničke veštine mogu lako naučiti, ali da je mnogo teže pronaći ljude koji umeju da razumeju druge i dobro sarađuju. U mnogim timovima upravo ta sposobnost postaje ključna za uspeh.

Kako se menjao pojam emocionalne inteligencije od objavljivanja knjige Danijela Golemana „Emocionalna inteligencija“ (1995)?

Dr Sigel: Ljudi su odavno znali da postoje različite vrste inteligencije, ali zapadne industrijske kulture tradicionalno su davale prednost logičkom, analitičkom i preduzetničkom razmišljanju, zanemarujući emocionalne i relacione veštine. Psiholozi su vremenom uvideli tu kulturnu pristrasnost i pokušali da je isprave istraživanjem emocionalne inteligencije.

Kada je Goleman objavio svoju čuvenu knjigu, mnogi su počeli da primećuju da osobe s visokim akademskim rezultatima često ne uspevaju u životu ili karijeri, dok drugi, s prosečnim ocenama, ali razvijenim emocionalnim sposobnostima, umeju da okupe ljude, vode timove i postignu izvanredne rezultate. Sve je jasnije da emocionalna inteligencija ima presudan uticaj čak i u ciljevima koji su spolja materijalni i poslovno orijentisani.

Da li su emocionalne veštine važne i u eri veštačke inteligencije?

Dr Sigel: Kako ljudi sve češće komuniciraju s chatbot-ovima umesto sa ljudima, autentični međuljudski odnosi postaće još važniji. Ljudska bića su društvena bića – imamo duboku potrebu za pripadanjem i povezanošću. Iako veštačka inteligencija može da imitira ljudski govor, ona ne može da zameni prirodnu toplinu i empatiju. Nadam se da ćemo i dalje više ceniti iskrenu ljudsku interakciju nego dopadljivost digitalnih asistenata.

Osnovne komponente emocionalne inteligencije i kako ih razvijati?

1. Samosvest – sposobnost da prepoznamo sopstvene misli, osećanja i unutrašnja stanja.
2. Samoregulacija – sposobnost da upravljamo emocijama na zdrav način, da ih osetimo, ali da ne dopustimo da nas preplave.
3. Socijalna svesnost (empatija) – razumevanje emocija, potreba i briga drugih ljudi.
4. Društvene veštine – sposobnost da sarađujemo, rešavamo konflikte i gradimo harmonične timove.

Psiholog Ron Sigel podseća: većina ljudi ne pati zato što ne zna tehnički odgovor na problem, već zato što ne umeju da se „slože“ sa decom, roditeljima, partnerima, kolegama ili prijateljima. „Naučiti kako da ne povređujemo jedni druge i da se povežemo na siguran i podržavajući način — to je naš najveći životni izazov“ rekao je Dr Sigel.

Prema izveštaju Svetskog ekonomskog foruma (Budućnosti poslova), ovo su ključne veštine 2025. godine:

1. Analitičko razmišljanje – sposobnost analiziranja informacija i donošenja odluka zasnovanih na podacima.

2. Kreativno razmišljanje – razvoj novih ideja, pristupa i rešenja.
3. Otpornost, fleksibilnost i agilnost – prilagođavanje promenama i sposobnost brzog oporavka od izazova.
4. Motivacija i samosvest – unutrašnja pokretačka snaga i razumevanje sopstvenih emocija i vrednosti.
5. Radoznalost i želja za učenjem – spremnost na stalno sticanje novih znanja i veština.
6. Empatija i aktivno slušanje – razumevanje drugih ljudi i izgradnja odnosa poverenja.
7. Liderstvo i socijalni uticaj – sposobnost inspirisanja i vođenja drugih ka zajedničkim ciljevima.
8. Kontrola kvaliteta – pažnja usmerena na preciznost i doslednosti u radu.
9. Sistemsko razmišljanje – razumevanje međusobne povezanosti elemenata u složenim strukturama.
10. Tehnološka pismenost – razumevanje i korišćenje novih digitalnih alata i veštačke inteligencije.