Mark Zakerberg je početkom godine imao ambiciozan plan za Metu. Veštačka inteligencija trebalo je da preuzme veliki deo svakodnevnog posla, timovi da postanu mnogo manji, a kompanija da se transformiše u organizaciju kojoj je AI u samom centru poslovanja.
U najradikalnijim scenarijima razmatrano je smanjenje pojedinih timova i do 60 odsto.
Nekoliko meseci kasnije, plan se našao u ozbiljnim problemima.
Zaposleni su se pobunili. Interni podaci pokazivali su da AI agenti ne donose očekivani rast produktivnosti. Meta je u maju otpustila 10 odsto zaposlenih, ali je planiranje drugog talasa reorganizacije, predviđenog za novembar, zaustavljeno.
To pokazuje istraživanje Rojtersa zasnovano na desetinama internih dokumenata, objava i snimaka, kao i razgovorima sa više od 20 ljudi upoznatih sa dešavanjima u kompaniji.
Tajni naziv: Project OT
Plan je dobio interno ime Project OT, odnosno Organization Transformation.
Njegovi temelji postavljeni su u januaru, kada su se Zakerberg i najviši rukovodioci Mete okupili na godišnjem sastanku na Havajima.
Ideja je bila da Meta postane „AI native“ kompanija.
To nije značilo samo da zaposleni koriste ChatGPT ili slične alate kako bi brže obavljali postojeće poslove.
Ambicija je bila mnogo veća.
AI agenti trebalo je samostalno da obavljaju deo poslova koje su do tada radile hiljade ljudi. Njima bi upravljale manje grupe zaposlenih.
U internim dokumentima opisivani su manji timovi sastavljeni od visokokvalifikovanih ljudi koji bi uz pomoć AI mogli da obavljaju posao znatno većih organizacionih jedinica.
Od 20 ljudi do tima od pet
Rojtersovi podaci pokazuju koliko je promena trebalo da bude velika.
Tradicionalni tim za razvoj proizvoda u Meti mogao je da ima između 10 i 20 ljudi. U novom modelu timovi bi imali svega tri do pet članova. Menjale bi se i njihove uloge.
Umesto jasne podele između programera, dizajnera, produkt menadžera, istraživača i drugih stručnjaka, članovi novih timova dobijali bi širu ulogu „buildera“.
Nestao bi i deo srednjeg menadžmenta. Novi timovi trebalo je da budu ravniji, manji i brži. Specijalisti bi se delili između više grupa.
AI bi, između ostalog, pomagao u analizama i određivanju dnevnih prioriteta.
Do juna je najmanje 11 organizacionih jedinica Mete, uključujući inženjerske i istraživačke timove, počelo da primenjuje sistem malih timova, navodi Rojters.
Razmatrano smanjenje pojedinih timova do 60 odsto
Najosetljiviji deo projekta odnosio se na broj zaposlenih.
Rukovodioci su u okviru planiranja razmatrali scenarije u kojima bi pojedini timovi bili smanjeni i do 60 odsto.
To ne znači da je Meta planirala da otpusti 60 odsto svih svojih zaposlenih.
Kompanija je Rojtersu potvrdila da su najagresivniji scenariji predviđali smanjenje nekih timova do tog nivoa. Deo zaposlenih trebalo je da bude premešten na druge poslove, deo otvorenih radnih mesta zatvoren, dok bi neka radna mesta bila ukinuta.
Meta je naglasila i da nekoliko velikih organizacionih jedinica nije bilo uključeno u takve scenarije.
Reorganizacija je trebalo da se odvija u dva talasa. Prvi je bio planiran za maj. Drugi za novembar.
A onda je stigao 19. maj
Prelomni trenutak dogodio se svega nekoliko sati pre prvog velikog talasa otpuštanja.
Uveče 19. maja Zakerberg je zaustavio planiranje drugog talasa promena.
Meta je sledećeg dana ipak otpustila 10 odsto zaposlenih. Ali reorganizacija koja je trebalo da usledi u novembru više nije bila u planu.
Kompanija je Rojtersu potvrdila da je odustala od drugog talasa pre nego što je uopšte utvrđen konačan broj ljudi koji bi izgubili posao.
Reuters nije uspeo da utvrdi šta je tačno navelo Zakerberga da promeni kurs. Meta ga nije stavila na raspolaganje za intervju.
Problem: AI nije donosio očekivanu produktivnost
Jedan od najvažnijih detalja priče nalazi se u rezultatima samih AI alata.
Interni podaci ukazivali su da autonomni AI agenti, koji su bili centralni deo nove strategije, nisu donosili rast produktivnosti kojem se kompanija nadala.
To je veoma važan detalj i za druge kompanije.
Meta nije mala firma koja tek eksperimentiše sa generativnom veštačkom inteligencijom. Reč je o jednoj od tehnološki najnaprednijih kompanija na svetu, koja ulaže ogromne iznose u AI infrastrukturu i razvoj modela.
Uprkos tome, automatizovanje kompleksnog rada pokazalo se težim nego što je početna vizija sugerisala.
Zaposleni su shvatili šta bi AI mogao da znači za njih
Postojao je i drugi problem. Ljudi. Kako su informacije o reorganizaciji počele da se šire kompanijom, deo zaposlenih zaključio je da cilj AI transformacije nije samo da im pomogne da rade brže.
Strahovali su da je krajnji cilj da ih AI zameni. Otpor je postajao sve otvoreniji.
Istovremeno su pojedini zaposleni premeštani na nove poslove povezane sa razvojem veštačke inteligencije.
- Zakerberg je hteo da AI zameni deo zaposlenih u Meti: Plan se raspao za nekoliko meseci
- Carlsberg Srbija nastavlja podršku zdravstvu lokalne zajednice u Bačkoj Palanci
- Belgijski pivari protiv novog upozorenja: „Alkohol šteti zdravlju“ pokrenuo sukob sa vladom
- Huawei otvorio novo Pura poglavlje u Srbiji: Pura 90s Pro i Pura 90s Pro Max predstavljeni na ekskluzivnom događaju na Belom Dvoru
- Instagram uvodi veliku promenu za Reels: Montaža sada traje manje od 10 sekundi
Među njima je bio i rad na stvaranju podataka za obuku AI modela. Deo inženjera prebačen je u novu jedinicu Applied AI Engineering, gde su pravili programske zadatke koji bi trebalo da unaprede sposobnosti Metinih AI modela.
Neki zaposleni su taj posao u internim objavama opisivali kao rutinski i dosadan.
Meta, međutim, tvrdi da već vidi rezultate tih aktivnosti i da su podaci koje je ta jedinica proizvela korišćeni za treniranje AI modela koji je kompanija objavila prošlog meseca.
Meta je pratila i klikove i pritiske na tastaturu
Koliko je kompanija ozbiljno shvatila ideju da AI nauči kako zaposleni rade pokazuje još jedan potez.
Rojters je u aprilu objavio da Meta instalira softver na računare zaposlenih u SAD koji beleži pokrete miša, klikove i pritiske na tastaturu.
Cilj je prikupljanje podataka za treniranje AI modela.
Drugim rečima, sistemi treba da uče kako ljudi koriste računar kako bi AI agenti jednog dana mogli samostalno da obavljaju slične zadatke.
To je bio deo mnogo šireg pokušaja da AI pređe iz uloge asistenta u ulogu sistema koji može da izvršava čitave radne procese.
Zakerbergova ideja nije nastala niotkuda
Meta je tokom 2025. proučavala način rada kompanija koje su od početka organizovane oko veštačke inteligencije.
Rukovodioci kompanije posetili su Aziju i analizirali organizacione modele tamošnjih startapa.
Posebno ih je zainteresovala ideja da kompanija ne treba samo da ubaci AI u postojeću organizaciju.
Organizacija treba da bude napravljena oko AI.
U praksi bi to značilo manje timove, manje menadžerskih nivoa, šire uloge zaposlenih i automatizovane procese.
Jedan od ranih eksperimenata podrazumevao je pet malih tehnoloških timova. Svaki je imao dva ili tri inženjera i dizajnera.
Umesto klasičnih šestomesečnih ciklusa razvoja, cilj je bio da prototipe prave u četvoronedeljnim periodima.
Zašto je priča o Meti važna i van Silicijumske doline?
Project OT je zanimljiv zato što pokazuje jednu od najvećih dilema sa kojima će se kompanije suočavati u narednim godinama. Pitanje više nije da li će zaposleni koristiti AI.
Mnogo ozbiljnije pitanje glasi: koliko ljudi je kompaniji potrebno kada svaki zaposleni dobije moćnog AI asistenta ili agenta?
Meta je pokušala da na to pitanje odgovori veoma agresivno.
Ideja je bila da mali timovi uz AI mogu da pokriju posao mnogo većih grupa ljudi.
Ali iskustvo kompanije pokazuje i drugu stranu jednačine.
Tehnološka mogućnost i realna produktivnost nisu isto.
AI može impresivno da obavi pojedinačne zadatke, ali to ne znači automatski da može pouzdano da zameni složene procese, saradnju između ljudi i specijalizovana znanja unutar velike kompanije.
Meta nije odustala od AI
Bilo bi pogrešno zaključiti da je neuspeh prvobitnog plana značio i povlačenje Mete iz AI transformacije. Nije.
Kompanija je Rojtersu potvrdila postojanje Project OT-a i opisala ga kao jednogodišnji projekat usmeren na smanjenje troškova, redizajn timova i preusmeravanje zaposlenih na prioritetne oblasti.
Hiljade zaposlenih premeštene su na nove poslove. Novi mali timovi i dalje postoje u delovima kompanije.
Meta i dalje ulaže ogromne iznose u AI i pokušava da razvije agente sposobne da samostalno obavljaju radne zadatke. Promenilo se nešto drugo.
Ideja da se veoma brzo smanji broj ljudi zato što će AI odmah preuzeti veliki deo njihovog rada pokazala se mnogo težom za sprovođenje nego što je izgledala na papiru.
Lekcija za direktore: AI strategija nije isto što i strategija otpuštanja
Slučaj Mete mogao bi da postane važan primer za kompanije koje trenutno računaju koliko zaposlenih mogu da zamene veštačkom inteligencijom.
AI može da poveća produktivnost. Može da automatizuje pojedine zadatke. Može da omogući manjim timovima da urade više.
Ali između tih tvrdnji i zaključka da kompanija može odmah da ukine desetine procenata radnih mesta postoji veliki korak.
Meta je pokušala da ga napravi veoma brzo.
- Zakerberg je hteo da AI zameni deo zaposlenih u Meti: Plan se raspao za nekoliko meseci
- Carlsberg Srbija nastavlja podršku zdravstvu lokalne zajednice u Bačkoj Palanci
- Belgijski pivari protiv novog upozorenja: „Alkohol šteti zdravlju“ pokrenuo sukob sa vladom
- Huawei otvorio novo Pura poglavlje u Srbiji: Pura 90s Pro i Pura 90s Pro Max predstavljeni na ekskluzivnom događaju na Belom Dvoru
- Instagram uvodi veliku promenu za Reels: Montaža sada traje manje od 10 sekundi
Interni podaci, otpor zaposlenih i problemi u praktičnoj primeni pokazali su granice takvog pristupa.
Zato je možda najvažnija poslovna lekcija Project OT-a upravo ona koju mnogi rukovodioci tek treba da nauče. Nije dovoljno pitati šta AI može da uradi.
Potrebno je dokazati šta AI može da uradi pouzdano, svakodnevno i u velikoj organizaciji.
Tek tada dolazi pitanje koliko ljudi je za taj posao zaista potrebno.
