Vrednost Bitkoina pala je u poslednjih mesec dana ispod psihološke granice od 60.000 dolara, što je izazvalo novu zabrinutost među investitorima i otvorilo pitanje da li je najveća svetska kriptovaluta ušla u dugotrajniji period korekcije. Pad nije posledica jednog događaja, već kombinacije geopolitičkih tenzija, odliva institucionalnog kapitala, promenjenih očekivanja u vezi sa kamatnim stopama i slabljenja poverenja na tržištu.
Posle rekordnih vrednosti iz 2025. godine, kada je Bitkoin dostigao istorijski maksimum od preko 126.000 dolara, tokom 2026. usledio je snažan zaokret. Prema podacima tržišnih analitičara, od početka godine vrednost Bitkoina pala je za više od 30 odsto, dok je tržišna kapitalizacija kriptovaluta izgubila više od dve hiljade milijardi dolara.
Institucionalni investitori prvi put masovno izlaze
Jedan od ključnih razloga aktuelnog pada jeste masovno povlačenje kapitala iz spot Bitkoin ETF fondova u Sjedinjenim Američkim Državama. Samo tokom juna investitori su povukli više od četiri milijarde dolara iz fondova koji prate cenu Bitkoina, što predstavlja najduži period odliva od njihovog osnivanja.
Posebnu pažnju tržišta izazvao je potez kompanije Strategy (nekadašnji MicroStrategy), najvećeg korporativnog vlasnika Bitkoina na svetu. Kompanija je, prvi put nakon nekoliko godina, prodala deo svojih rezervi Bitkoina kako bi povećala likvidnost i servisirala obaveze prema investitorima. Taj potez mnogi su protumačili kao signal da ni najveći institucionalni igrači više nisu spremni da po svaku cenu drže kriptovalutu.
Federalne rezerve ponovo pritiskaju kripto tržište
Drugi važan faktor predstavlja monetarna politika američkih Federalnih rezervi. Tržište je početkom godine očekivalo nekoliko smanjenja kamatnih stopa tokom 2026, ali su uporna inflacija i snažni ekonomski pokazatelji u SAD promenili očekivanja investitora. Kako kamatne stope ostaju više duže nego što se očekivalo, investitori povlače kapital iz rizične imovine, među koju spadaju i kriptovalute.
- Mladi u ekonomiji asimetrije: Zašto rad više nije dovoljan za finansijsku sigurnost
- AikBank osvojila EBRD priznanje za najaktivniju partnersku banku u Srbiji
- Kako je japanski jen pao na najniži nivo u poslednjih 40 godina: Da li je pred Japanom nova finansijska kriza?
- Avram Petronijević, državnik koji je prvi pokušao da Srbiju pretvori u zemlju preduzetnika
- Zašto Bitkoin pada: Da li je pukao balon ili se tržište priprema za novi ciklus?
Analitičari ističu da Bitkoin sve više reaguje na makroekonomske faktore slično tehnološkim akcijama, pa rast prinosa na državne obveznice i jačanje dolara dodatno smanjuju interesovanje za digitalnu imovinu.
Ratovi i geopolitička neizvesnost pogodili i kripto
Dodatni pritisak na tržište stvorile su tenzije na Bliskom istoku. Sukobi između Irana i njegovih regionalnih protivnika izazvali su rast cena energenata i povećali sklonost investitora ka sigurnijim ulaganjima, poput zlata i američkih državnih obveznica. U takvom okruženju, kriptovalute su izgubile status alternativnog „sigurnog utočišta“ koji su pojedini investitori ranije zagovarali.
Pojedini analitičari ocenjuju da je upravo jun 2026. pokazao da Bitkoin danas funkcioniše više kao rizična tehnološka imovina nego kao zaštita od geopolitičkih kriza.
Lavina likvidacija dodatno ubrzala pad
Kada je Bitkoin početkom juna probio granicu od 60.000 dolara, aktiviran je talas prinudnih zatvaranja pozicija na tržištu derivata. Prema procenama, u samo 48 sati likvidirane su pozicije vredne više od tri milijarde dolara, što je dodatno ubrzalo pad cena.
Takvi događaji nisu neuobičajeni na tržištu kriptovaluta, ali ovog puta su bili pojačani činjenicom da je veliki broj investitora bio pozicioniran na dalji rast cena, očekujući nastavak bikovskog trenda iz 2025. godine.
Da li je ovo početak novog „kripto zime“?
Mišljenja analitičara su podeljena. Pesimistički scenario predviđa nastavak pada ukoliko Federalne rezerve zadrže visoke kamatne stope i ako se nastavi odliv kapitala iz ETF fondova. U tom slučaju, pojedini analitičari smatraju da bi Bitkoin mogao da testira nivoe između 50.000 i 55.000 dolara.
S druge strane, optimisti podsećaju da su prethodni veliki padovi Bitkoina često bili uvod u novi ciklus rasta, posebno kada se tržište oslobodi prekomerne špekulacije i finansijske poluge.
Za sada, međutim, tržište šalje jasnu poruku: era neprekidnog rasta kriptovaluta je završena, a Bitkoin se sve više ponaša kao svaka druga rizična finansijska imovina — podložna kamatnim stopama, geopolitičkim krizama i promenama raspoloženja velikih investitora.
