Mohamed Mo Devdži, predsedavajući je MeTL (Mohammed Enterprises Tanzania Limited) konglomerata iz Tanzanije. O njemu se priča i piše zbog inicijalne ideje koja bi mogla da postavi afrički kontinent u potpuno drugačiju situaciju u odnosu na protekle decenije koje su za zapadnu i centralnu Afriku bile više od standardnih problema u tranziciji.
Milijardu dolara vredna ideja o Africi kao velikoj piljari u kojoj bi se ceo svet snabdevao kukuruzom, pšenicom i ostalim žitaricama, ovom četrdesetdevetogodišnjem biznismenu iz Dar es Salama, donela je i probleme u životu. Doživeo je i otmicu tokom koje je bio zatočen devet dana. Bogatstvo Mo Devdžija Forbes danas procenjuje na 1,8 milijardi dolara.
Ime kao brend
Za samo desetak godina kompaniju koju je preuzeo 1999. godine koja je vredela samo 30 miliona dolara, Mo Devdži je pretvorio u proizvodnog giganta. MeTL kompanija danas zapošljava 50 hiljada ljudi. Ovaj bivši član parlamenta Tanzanije neizostavni je deo privrednog i sportskog života podno Kilimandžara. Vlasnik je drugog najvećeg kluba u Tanzaniji, F.C. Simba. Ima kontrolu nad svim transferima igrača u okviru kluba. Veliki deo bogatstva zaradio je prodajom palminog ulja, sode i žitarica. Bavi se i proizvodnjom namirnica bez glutena, gaziranih pića bez kofeina od kojih najpoznatije nosi njegovo ime. Preko milijardu boca Mo kole prodaje se godišnje u Tanzaniji.
Ideju koja ga trenutno najviše zaokuplja dobio je početkom rata u Ukrajini kada je bila otežana distribucija osnovnih namirnica ka Africi. Kako je preneo Krisu Bišopu u intervjuu za African Business, Devdži se tada zapitao:
„Zašto bi Afrika bila zavisna od bilo koga kada je hrana u pitanju kada ima potencijal da snabdeva i ostatak sveta?“
Mohamed Mo Devdži nudi Tanzaniju kao uzorak
Da ne ostane sve na ideji, Mohamed Devdži predlaže da svim zemljama u okruženju da primer kroz sprovođenje svoje zamisli prvo u Tanzaniji. U razgovoru sa novinarom African Business-a Devdži prikazuje Afriku kao ogroman potencijal:
„Osnovno je da zemlje u okruženju imaju 30-40 odsto obradive zemlje. Zašto onda Afrika ne bi proizvodila sopstvenu hranu? Poseduje i mlado stanovništvo. Počeću sa Tanzanijom. Spreman sam da uložim 300 miliona na početku u jestiva ulja, soju i žitarice, kako bi Mozambik, Zambija i druge zemlje sledile primer“ izjavio je.
Devdži, sin doseljenika iz Indije, svestan je i rizika:
„Kada kažemo da je lepota u oku posmatrača, možemo da primenimo istu percepciju i za rizik, posebno mi koji smo rođeni i odrasli u Africi. Ali, potencijal od dvocifrenog privrednog rasta u Africi može nam pomoći da se izborimo sa siromaštvom“, rekao je za afrički časopis. Spremnost na rizik kod Devdžija je urođen s obzirom na dvadesetčasovno porađanje njegove majke u kući na obali okeana, desetine kilometara daleko od bolnice.
Otmica kao upozorenje ili…
Ovaj biznismen koji je vrlo brzo stekao bogatstvo i tako ušao u vidokrug i kriminalcima i vlastima, najtežu situaciju je doživeo 2018. kada su ga oteli nepoznati ljudi ispred hotela u Dar es Salamu. Držali su ga u zatočeništvu devet dana, posle čega su ga bez ikakvog objašnjenja naprasno ostavili na ulici. Kako je istakao u razgovoru sa Krisom Bišopom, otmičarima je posle šest dana rekao da ga slobodno ubiju, jer je bilo nepodnošljivo provoditi dane sa povezom na očima tokom kojih je mislio da je oslepeo i poludeo. Novinar African Business-a primećuje da Mohamerd Mo Devdži samo šest godina posle tog događaja slavi renesansu u svom biznisu sa tendencijom širenja na sve četiri strane sveta.
Mohamed Mo Devdži nudi utopiju ili realnost?
Sa jedne strane ciljevi Mo Devdžija imaju potporu u svemu što je izgradio poslednjih dvadeset godina. Rezultati koje je postigao od kada je preuzeo porodičnu kompaniju MeTL fantastični su i za svetski nivo, a ne samo za afrički kontinent. Sa druge strane, sve ideje deluju utopistički. Kako drugačije gledati na njih ukoliko se ima u vidu da je Tanzanija u velikoj meri korisnik humanitarnih fondova i gde je nemaština na visokom nivo? Primera radi, običan lučki radnik u Dar es Salamu radi i po tri smene za redom kako bi zaradio 15 dolara (5 dolara na dan). Pritom, svesno, radi uštede ima samo jedan obrok (1,5-2 dolara).
Nije problem Devdžijevoj kompaniji da otvori novih 50 hiljada radnih mesta. Ali, ukoliko će ih plaćati na isti način kao do sada, postavlja se pitanje ima li tu stvarnih promena za stanovnike zemalja zapadne Afrike ili je ovo samo još jedan od puteva kako da bogati postanu još bogatiji?
