Svako je doživeo onaj dan kada ste za stolom i posao koji obično traje tri sata završite za jedan. Misli su vam jasne, odluke donosite s lakoćom, a listu obaveza rešavate kao da je ništa. S druge strane, bilo je i dana se osećate kao da se probijate kroz gustu maglu, a najjednostavniji zadaci postaju nepremostive prepreke.
Poslovni savetnik Bil Marfi nedavno je analizirao studiju istraživača sa Univerziteta u Torontu (U of T Scarborough), objavljenu u časopisu Science Advances, čiji su autori pokušali da otkriju šta tačno razdvaja najbolje dane od onih najgorih.
Snaga mentalne oštrine
Istraživanje je tokom 12 sedmica pratilo 184 učesnika, mereći njihovu kognitivnu oštrinu, ciljeve, produktivnost, raspoloženje i san. Umesto da porede različite ljude, istraživači su poredili navike i rituale svake pojedinačne osobe kroz različite dane.
Rezultati su fascinantni: „razlika između vašeg najboljeg i najgoreg dana iznosi u proseku oko 80 minuta produktivnog rada. To znači da kada ste „oštri“ ili „u formi“, dobijate dodatnih 40 minuta čiste produktivnosti iznad vašeg proseka. Zanimljivo je da vas osobine poput snage volje ili samokontrole ne mogu zaštititi od loših dana. One podižu vaš opšti prosek, ali ne sprečavaju povremene padove“ pišu analitičari rezultata.
Tri poluge produktivnosti
Bil Marfi ističe da, prema podacima studije, postoje tri specifične stvari na koje treba da se usredsredite večeras ako želite da vam sutrašnji dan bude uspešan:
Kvalitetan san kao prioritet
San je faktor na koji najlakše možete uticati. Studija je dosledno pokazala da više sna nego obično direktno predviđa oštrije razmišljanje sledećeg dana. Snaga volje jednostavno ne može da nadoknadi neprospavanu noć.
Izbegavanje kumulativnog izgaranja
Istraživanje je pokazalo da „forsiranje“ tokom jednog dana može povećati kratkoročnu oštrinu, ali dugotrajan rad bez oporavka je nagriza. Produktivnost nije sprint, već maraton koji zahteva svesne pauze za oporavak.
Prepoznavanje „depresivnih zamki“
„Loše raspoloženje i unutrašnji monolozi koji nas vuku nadole drastično smanjuju kognitivni kapacitet“ piše Marfi i savetuje da, umesto da pokušavate da se „naterate“ na rad kada ste „u magli“ i kada ne ide, pokušate da prepoznate te emocionalne blokade i primenite tehnike za promenu fokusa.
Prihvatite variranja
Ono što je najvažnije razumeti jeste da mentalna oštrina nije nepromenljiva ili fiksna osobina. Ona varira i menja se. Vođa istraživanja, profesor Kendri Hačerson, naglašava da je u redu priznati sebi: „Danas jednostavno nije moj dan“. Ponekad je najbolja stvar koju možete uraditi to da sebi date malo oduška i usredsredite se na pripremu za sutra.
Mentalna oštrina je delimično pod vašom kontrolom, a poluge koje je pokreću su san, oporavak i raspoloženje. Ako danas niste bili na vrhuncu, uradite ove tri stvari večeras jer sutra je nova prilika za onaj dobar, produktivan radni dan.
„Produktivnost nije samo pitanje discipline, već biološke i mentalne logistike. Najuspešniji profesionalci ne pobeđuju „maglu“ snagom volje, već je izbegavaju tako što svojim kognitivnim alatima daju vreme da se regenerišu“ kratko je zaključio Marfi.
