Sve se promenilo u julu 1996. godine, kada su Sabir Batija i Džek Smit, nekadašnje kolege iz Apple-a, pokrenuli prvu besplatnu imejl uslugu: hotmail.
„Get your free email at HoTMaiL“ (uzmi svoj besplatan email na HoTMaiL-u) bila je ponuda sa linkom za registraciju pre nešto manje od 30 godina.
Danas je to Outlook pošto je posle samo dve godine prodat Microsoft-u za 400 miliona dolara.
Bez potrošene pare za marketing
Mejlovi se danas podrazumevaju, ali neko je morao da smisli takvu vrstu komunikacije. Po mnogim izvorima, to je bio Sabir Batija, Indijac, ekspert za hardverski inženjering. Batija je, kako često ističe u intervjuima, želeo da „se ljudi oslobode od internet provajdera“, i da realizuje ideju da svako može da pristupi svom imejlu bilo gde u svetu.
Ali, naravno, trebali su mu korisnici. I, kada se mejlovi pokrenuti tog jula 1996, i dok su dvojica partnera i vizionara proslavljali njihovo lansiranje uz ručak, pratili su prvih 100 novih registracija u prvom satu, a 250 ih je bilo do kraja dana. I, istorija je bila počela.
„Rast je bio snažan, ali ne i zapanjujući“, bio je komentar Batije i Smita. Trebala im je ideja nekog stručnjaka kako da se vest proširi i kako da za Hotmail čuje što više ljudi. To ih je i pitao ključni investitor Tim Drejper na sastanku sa investicionim fondom Draper Fisher Jurvetson.
P.S. Volim te
Predlozi koji su usledili podrazumevali su bilborde i radijske reklame, ali to je izgledalo kao prevelik trošak za proizvod koji je u osnovi bio besplatan.
Zato je Drejper predložio da dodaju slogan na kraj svakog odlaznog imejla – nešto poput:
„P.S. Volim te. Uzmi svoj besplatan email na Hotmail-u.“
Batija i Smit su oklevali, ali su dan kasnije pristali, ali bez onog dela „P.S. Volim te“. I u roku od nekoliko sati, rast Hotmail-a je krenuo stmoglavo strmom uzlaznom linijom:
- 3 hiljade novih korisnika dnevno
- 750 hiljada korisnika do 1. septembra 1996.
- 2 miliona korisnika do Noći veštica (31. oktobar 1996.)
Sve su to bili postignuti rezultati bez potrošene pare na marketing.
Jedan imejl u Indiju
Batija je čak poslao jedan jedini imejl prijatelju u Indiji i u roku od tri sedmice Hotmail je imao 100 hiljada registracija samo među Indijcima. Takođe su postali najveći imejl provajder u Švedskoj bez ijednog uloženog dolara.
Godinu i po dana nakon ovog velikog i važnog lansiranja, Microsoft je kupio Hotmail za oko 400 miliona dolara. U narednim godinama usluga je preimenovana u MSN Hotmail, a petnaestak godina kasnije postala deo Outlook.com platforme.
Mnogi se danas sećaju ovih početaka jer to i nije bilo tako davno. Ali, ako se pogleda sa današnje digitalne perspektive, za tih 30 godina svet komunikacija je uleteo u centrifugu iz koje je potekla i veštačka inteligencija i njenih na stotine i hiljade alata koji nastaju na dnevnom nivou.
Sabir Batija i revolucija
Rad Batijei Smita toliko je važan da se danas tretira kao revolucija. Promenili su način na koji ljudi pristupaju imejlu i internetu uopšte. Do njihove vizije, imejl je bio vezan za radno mesto, univerzitete ili plaćene pretplate. To je omogućilo globalni pristup imejlu, sa bilo kog računara i bilo koje lokacije što se danas uzima zdravo za gotovo. Internet postao demokratičniji i dostupniji što jeste početak velike digitalne i informatičke revolucije.
- Hotmail je zapravo bio začetak viralnog marketinga pre društvenih mreža – svaki poslat imejl imao je u dnu poruku:“Get your free email at Hotmail.”
- To je bila prva masovno uspešna viralna strategija u digitalnom marketingu koja je poslužila je kao model za rast mnogim budućim internet servisima (Facebook, Dropbox, i drugi).
- Bez budžeta za reklamu, Hotmail je dostigao milione korisnika za nekoliko meseci.
- Hotmail je bio jedan od prvih servisa u oblaku (cloud) koji je omogućavao korisnicima da čuvaju i pristupaju podacima bez potrebe za lokalnom instalacijom ili serverom. Ova ideja je danas osnova celog ekosistema servisa od Gmail-a do Google Drive-a i Microsoft 365.
- Bahtijin uspeh je postao model za mlade osnivače i startap entuzijaste širom sveta, naročito u Indiji, gde je postao jedan od prvih globalno prepoznatih tehnoloških lidera iz te zemlje.
Što se prodaje Microsoft-u tiče, analitičari tvrde da je to bio strateški korak. Kupovinom za 400 miliona Microsoft je osigurao svoje mesto u imejl industriji i počeo je megalomanski ulazak u online servise, koji su kasnije prerasli u Outlook.com, OneDrive.
Jedini način da se pobedi
“Inovacija je jedini način da se pobedi” Sabir Batija je više puta isticao pre 30 godin, baš kao i danas. Danas savetuje da ne treba da pokušavate da pobedite konkurenciju kopiranjem, već iznalaženjem rešenja koje ne postoji.
„Najbolje ideje su one koje ljudima daju nešto za šta nisu ni znali da im treba“ rekao je Batija početkom milenijuma i to tvrdi i danas. Ovo i jeste filozofija koja stoji u nastanku Hotmail-a – niko nije tražio besplatan email, sve dok ga nije dobio.
Što se tiče načina na koji će ljudi doći do proizvoda, Batija je za indijski podkast rekao:
„Ako napraviš odličan proizvod, ljudi će ga pronaći. To je moć samopokretanja kroz korisničku vrednost.“
Život posle
Nakon što je prodao Hotmail Microsoft-u, Sabir Batija je radio na više startapa i ideja, s manjim ili ograničenim uspehom:
Arzoo.com je pokrenuo 2000-ih kao e-commerce platformu za Indiju (slično Amazonu). Kasnije je preoblikovana u platformu za rezervaciju putovanja. Iako nikad nije dostigla globalni uspeh, još uvek postoji kao regionalni servis.
JaxtrSMS (2011) je bio veliki projekat Batije. To je bila aplikacija koja je nudila besplatno slanje SMS poruka preko interneta. Batija je izjavio da želi da „uradi za SMS ono što je Hotmail uradio za imejl“. Nije doživela uspeh poput WhatsApp-a, ali je bila vizionarska kada su tema OTT poruke (Over the top) poput poruka koje se šalju aplikacijama kao što su i Viber, Messenger, Telegram.
Live Documents je Cloud-based alternativa Microsoft Office-u. Bio je to Batijin projekat i pre nego što su Google Docs i Office 365 dominirali tržištem. Bile su to inovativne ideje, pišu stručnjaci, ali nije uspeo da se izbori s konkurencijom.
Sabir Batija danas
U poslednjih nekoliko godina, Batija je više angažovan kao investitor i mentor u indijskom tehnološkom sektoru. Učestvuje na startup konferencijama, daje savete mladim osnivačima i svu pažnju poklanja tehnologiji koja podstiče digitalnu demokratizaciju i obrazovanje, kako je rekao na jednom od foruma. Promoviše veštačku inteligenciju i digitalnu infrastrukturu u Indiji.
U intervjuu iz 2023, rekao je:
„Moja misija više nije da napravim sledeći unicorn, već da pomognem sledećoj generaciji da ga napravi.“ Rođeni Indijac, inovator, elektroinženjer i preduzetnik koji je odrastao u Indiji, Batija je visoko obrazovanje poverio i Americi. Završio je Birla Institute of Technology and Science (BITS), Pilani, jednu od najprestižnijih indijskih tehničkih škola. Po odlasku u Ameriku, prešao je u California Institute of Technology (Caltech) gde je završio osnovne studije, a onda i master studije na Stanfordu. Prekinuo ih je kako bi ušao u Silikonsku dolinu koja je tada bila još uvek u ranoj, ali veoma uzbudljivoj fazi devedesetih, dok je Sabir Batija imao neku godinu preko 20. Danas je biznismen, investitor i milioner sa svojih 56 i tek počinje.
