Ekonomija se najčešće interpretira kroz brojke i tradicionalne pokazatelje kao što su BDP, inflacija, nezaposlenost i kamatne stope.
Međutim postoji čitav niz neobičnih indeksa koji pokušavaju da predvide kretanja ekonomije, tržišta ili ponašanje potrošača na osnovu naizgled nevažnih ili neočekivanih pojava.
Indeks Big Meka
Najpopularniji nestandardni ekonomski pokazatelj je indeks Big Meka. Koristi se za procenu vrednosti valute na primeru ovog Mekdonaldsovog burgera. Prvi put je on upotrebljen još 1986. godine u septembarskom izdanju časopisa Ekonomist.
Stručnjaci su se opredelili baš za ovaj proizvod jer Mekdonalds postoji u velikom broju zemalja. Big Mek, ma gde se on pripremio i prodavao, sadrži univerzalne komponente (hleb, sir, meso, povrće), i zato se može nazvati univerzalnim elementom potrošačke korpe, koji bi trebalo svuda da košta isto.
Indeks nebodera
Ovaj pokazatelj povezuje nastanak početak krize sa izgradnjom najviših nebodera na svetu. Indeks je osmislio ekonomista Endrju Lourens 1999. godine, kada je uočio vezu između ekonomske krize i izgradnje ovih građevina.
Stručnjak je objasnio da veliki neboderi najčešće počinju da se grade u vreme „značajnog građevinskog buma“ i da proces traje dok traje i recesija, a završava baš kada kriza počinje. U savremenom svetu primer za to jeste kula Merdeka 118 u Kuala Lumpuru – završena 2021. godine, u vreme krize.
Indeks muškog donjeg veša
Bivši predsednik Federalnih rezervi SAD, Alan Grinspen, smatra da o ekonomskoj krizi svedoči i smanjenje potražnje za muškim donjim vešom. Objasnio je da je tokom 2008. godine, kada se dogodila Velika svetska ekonomska kriza, potražnja za vešom bila na minimumu.
„Muškarci kupuju donji veš relativno retko, ali je prodaja konstantna. Ako obim prodaje počinje da opada, znači da su finansije pojedinaca značajno smanjenje kod najmanje polovine populacije“, je Grinspen.
Indeks dužine suknje
Saglasno ovom indeksu, što je dužina ženskih suknji kraća (odnosno što se više nose kratke suknje), to je i stanje u ekonomiji bolje. Logika je jasna: kada je sve dobro, kada ima para, žene kupuju skuplje, lepše čarape, pa nose kraće suknje, da bi se pohvalile, kaže ekonomista Džordž Tejlor.
Sa druge strane, ako novca nema, čarape će biti slabijeg kvaliteta, pa će žene težiti ka tome da nose duže suknje, samo kako bi ih sakrile. Iako se ovaj indeks (i teorija na kojoj je on zasnovan) redovno kritikuju, on i dalje postoji i koristi se.
Indeks karmina
Slično indeksu dužine suknje, i indeks karmina može dosta reći o ekonomiji. Predsednik saveta direktora Este Loder kozmetičke kuće smatra da se u teškim vremenima žene više „luksuziraju“. Drugim rečima, kupuju „nepotrebne“ stvari kao karmin kako bi sebi makar malo podigle raspoloženje.
Ova teorija potkrepljena je i statističkim podacima. Tokom krize 2008, prodaja karmina znatno je skočila. Podaci iz 2021. godine, tokom pandemije kovida i krize, međutim, ovaj indeks nisu potvridli, ali je to zato što se nije često izlazilo iz kuća.
