Orvelova 1984 i Hakslijev Vrli novi svet klasici su distopijske književnosti i malo koji ljubitelj pisane reči nije čuo za njih. Inspiracija za ova dostignuća modernog zapada, ipak, dolazi sa druge strane.
Ruski pisac Jevgenij Zamjatin (1884–1937) i njegovo delo Mi, roman je koji na unikatan način za svoje vreme govori o ljudskoj slobodi. U njemu ljudi nemaju prava imena, već nose oznake. Glavni junak Zamjatinovog romana je D-503. On je građanin Jedinstvene države u kojoj je život potpuno racionalizovan i regulisan. U ovom društvenom poretku građani označeni brojevima žive u identičnim stanovima, sa brižljivo uređenim životima. U njemu se individualnost smatra bolešću, a stanovnici ovakvog totalitarizma smatraju da je zamena slobode za visok nivo materijalnog komfora odlična nagodba. Ovakvo kombinovanje naučne fantastike sa političkom satirom bio je često stil Zamjatina zbog čega se našao među prvim sovjetskim disidentima.
Prvi disident u sovjetskom režimu
Iako je na početku života bio pristalica boljševičkih ideja, i kako je sam napisao, bio zaljubljen u revoluciju, Zamjatin je u godinama nakon revolucije i promena koje je ona donela, postao rezigniran i duboko uznemiren postrevolucionarnim političkim obračunima i zloupotrebama vlasti. Svaka njegova uznemirenost očitavala se u romanu Mi, a on je morao posle izdavanja knjige da napusti zemlju. Dugo je tražio izdavača, pa je objavljena tek 1921. u Parizu. Bila je to prva knjiga koja je dobila zabranu naknadnih sovjetskih cenzornih tela.
Autor koji je snažno uticao na Orvela, Hakslija i Voneguta skončao je 1937. godine u siromaštvu i zaboravljen od svih. Bogata i nezavidna istorija cenzurisanja romana MI, prekinuta je tek 1988. kada je prvi put objavljena u Sovjetskom savezu. Zamjatin nije bio po volji ni carskom režimu pre toga. Njegova hladna satira nikome nije prijala.
Privid slobode aktuelan i danas
Kao Veliki brat u Orvelovoj 1984, kod Zamjatina je prisutan Dobrotvor. „Živela Jedinstvena država, živeli brojevi, živeo Dobrotvor“. Klicanje u romanu Zamjatina bilo je pravo predskazanje šta očekuje Rusiju u Sovjetskom savezu. Staljinizam je preplavio zemlju. Kolektivna svest u totalitarnom društvu postajala je stvarnost koju je Zamjatin najavio u svom romanu.
On je tako predstavio blisku budućnost, ali, kao što u svim distopijskim romanima uniformisanost i jednoumlje dominira, sadržaj dela i kritika društva primenljiva je i u današnje vreme konzumerizma. Zastrašujuće je koliko knjiga deluje savremeno. Nastao kao kritika totalitarnih tendencija svog vremena, mnoge ideje danas se mogu povezati sa digitalnim društvom, algoritmima, masovnim prikupljanjem podataka i pritiskom marketinških obrazaca ka uniformisanosti. Mi predstavlja ljude koji žive u staklenim stanovima kako bi vlast mogla stalno da ih posmatra. Privatnost je ukinuta. Paralela sa današnjim vremenom dolazi kroz jedan mnogo manji prozor. Parče stakla mobilnog telefona koji beleži lokaciju, kupovine, kontakte i navike. Privid slobode kojim se ljudi zadovoljavaju je ,,željeni“ izbor reklama koji im se nudi.
Važno je biti srećan i zabavljen
Zanimljivo je da savremene diskusije o veštačkoj inteligenciji često koriste iste motive koje su Zamjatin, kasnije Orvel i Haksli razvijali u svojim distopijama. Nadzor, manipulacija informacijama i oblikovanje svesti. Izostanak Dobrotvora ili Velikog brata nadoknađuje se algoritmima. Nema jednog diktatora, ali postoji mreža sistema koji utiču na ponašanje miliona ljudi. Ovde dolazi do još jedne veze sa Hakslijevim pisanjem kroz Vrli novi svet. Kod njega su ljudi srećni, zabavljeni i neprestano zadovoljavani. Nema potrebe za prisilom, jer su ljudi još u zametku predodređeni i kasnije odgajani da neprestano kupuju i troše. Potrošnja nije samo ekonomska aktivnost već građanska dužnost. Sistem opstaje zato što se neprestano zadovoljava ljudska želja za novim proizvodima, novim iskustvima i novim oblicima zabave.
Teoretičari potvrđuju pisca
Zbog svega može se reći da je današnji svet zamjatinovski i orvelovski po tehnologiji nadzora i hakslijevski po načinu na koji nas konzumerizam i zabava održavaju zadovoljnima. Kombinacija u kojoj leži aktuelnost ovih romana. Američki Medijski teoretičar Nil Postman upravo je to naglasio u svojoj knjizi Amusing Ourselves to Death. On tvrdi da se nije obistinila Orvelova vizija sveta u kojem su knjige zabranjene, već Hakslijeva u kojoj ljudi više nemaju želju da ih čitaju jer su zatrpani zabavom.
 i njegovo delo Mi, roman je koji na unikatan način za svoje vreme govori o ljudskoj slobodi){kind=link}