„Evropska privreda nalazi se pred ozbiljnim istorijskim ispitom, a spora realizacija neophodnih reformi preti da trajno ugrozi njenu globalnu konkurentnost“ piše Lars Sandal Sorensen, direktor organizacije Dansk Industri, najveće poslovne organizacije i vodećeg udruženja preduzeća u Danskoj. Javno je ukazao na sve dublji jaz između političkih obećanja i stvarnih ekonomskih reformi na starom kontinentu.
Prema njegovoj oceni, Evropa vrlo dobro zna koje korake mora da preduzme, što je već detaljno dokumentovano u izveštajima Marija Dragija i Enrika Lete. Ključni problem više nije strategija, već brzina sprovođenja. Dok se investicioni nedostatak u Evropi procenjuje na oko 800 milijardi evra godišnje, administracija i unutrašnja fragmentacija tržišta nastavljaju da vezuju ruke privrednicima.
Biznis nudi stotine milijardi, ali traži plodno tlo
Pritisak na evropsko tržište se intenzivira sa svih strana – kroz rastući američki protekcionizam, agresivnu kinesku konkurenciju i sve bliže bezbednosne pretnje. Uprkos tome, evropske kompanije su spremne da preuzmu svoj deo odgovornosti. Kroz takozvano „Kopenhaško obećanje“, 28 najvećih evropskih korporacija, uključujući gigante kao što su Airbus, Siemens, SAP, Thales, Saab i Novo Nordisk, obavezalo se da će povećati svoje investicije na tlu Evrope za prosečno 50 procenata do 2030. godine.
Međutim, Lars Sandal Sorensen upozorava da kapital neće automatski doneti napredak samo zato što postoji. Da bi se ove stotine milijardi evra realizovale, lideri Evropske unije moraju da obezbede plodno tlo. Evropskom biznisu su hitno potrebni jednostavniji propisi, znatno brže izdavanje dozvola, pristupačna energija i snažnija infrastruktura.
Za sada su rezultati razočaravajući. Najnoviji podaci o praćenju konkurentnosti pokazuju da su od 35 ključnih ekonomskih inicijativa formalno usvojene svega četiri, dok je većina i dalje zaglavljena u ranim fazama administracije gde ne donosi nikakve olakšice za preduzeća.
Unutrašnje barijere kao najveća kočnica
Najvažniji zadatak pred evropskim liderima jeste konačno završavanje i potpuno jačanje jedinstvenog tržišta. Prvi čovek danske privrede smatra apsurdnim to što se domaće kompanije unutar najvećeg svetskog trgovinskog bloka i dalje sudaraju sa nacionalnim barijerama i različitim administrativnim zahtevima.
Dok su spoljni geopolitički faktori i ratovi van kontrole Brisela, unutrašnji sistem je nešto na šta se može direktno uticati. Evropa mora sama da odluči da li želi da njene kompanije troše dragoceno vreme i resurse na navigaciju kroz 27 različitih nacionalnih sistema, umesto da taj kapital usmere na inovacije i razvoj.
Nedavni podaci poslovnog panela udruženja Dansk Industri pokazuju da danske firme i dalje vide Evropu kao sigurnu luku i signaliziraju snažnu spremnost da povećaju svoj ekonomski angažman bliže kući, pod uslovom da okruženje postane stabilno i predvidivo. Evropski lideri na ovu spremnost privatnog sektora moraju hitno odgovoriti političkom hrabrošću i operativnom brzinom, jer kontinent jednostavno nema luksuz da izgubi još jednu godinu u birokratskim odlaganjima.
