Evropa tradicionalno troši manje novca na istraživanje i razvoj u poređenju sa svojim najvećim globalnim konkurentima. Dok Sjedinjene Američke Države i Japan u ove svrhe ulažu oko 3,45% svog bruto domaćeg proizvoda, a Kina oko 2,6%, evropski prosek već godinama stagnira na skromnih 2,1%. Ipak, uprkos manjim budžetima, stari kontinent uspeva da stvara inovacije svetske klase – Evropski zavod za patente zabeležio je rekordan broj prijava u protekloj godini.
Godišnje rangiranje medijske kuće Fortune i analitičke platforme Statista donosi listu od 300 najinovativnijih evropskih kompanija iz 18 zemalja i 21 industrijske grane. Svaka organizacija ocenjivana je kroz tri ključne dimenzije: inovativnost proizvoda, efikasnost poslovnih procesa i interna korporativna kultura. Rezultati pokazuju da Evropu definišu duboka industrijska tradicija, nova ambicija i izuzetna sposobnost za korenite promene u digitalnom dobu.
Evropa ne pobeđuje u trci za AI, ali obezbeđuje pogonsko gorivo
Iako evropske tehnološke kompanije možda zaostaju za američkim i kineskim gigantima na polju softvera, kontinent je uspeo da izgradi nezamenljiv ekosistem u proizvodnji poluprovodnika.
Na samom vrhu ovogodišnje liste nalazi se holandski gigant ASML. Unutar ultra-čistih laboratorija ove kompanije, inženjeri rade na mašinama koje imaju preciznost da na silicijumskim pločama štampaju komponente široke svega nekoliko nanometara. ASML trenutno gura globalnu trku u razvoju veštačke inteligencije napred zahvaljujući dva ključna dostignuća. Prvo je Twinscan XT:260, specijalizovani alat za napredno pakovanje čipova, a drugo su High-NA EUV sistemi. Ove mašine deluju poput ultra-fino podešenih laserskih olovaka, omogućavajući tehnološkim gigantima da spakuju rekordnu procesorsku snagu na jedan jedini čip.
Pored ove kompanije, na listi tehnoloških lidera nalaze se i Infineon Technologies, NXP Semiconductors, ASM International, STMicroelectronics i austrijski Ams-Osram. Umesto pokušaja da se takmiči u masovnoj proizvodnji čipova, Evropa je duplirala uloge na poljima gde već drži monopol, poput napredne litografske opreme. Ova strategija direktno oblikuje i evropsku industrijsku politiku, gde Brisel kroz nove zakonske okvire nastoji da ojača infrastrukturu za AI, računarstvo u oblaku i mikročipove.
Vekovno nasleđe i moć transformacije
Najfascinantnija karakteristika ovogodišnjeg ranga jeste dugovečnost nagrađenih kompanija. Mnoge od najinovativnijih evropskih firmi ujedno su i među najstarijima na svetu.
Primera radi, francuski proizvođač stakla Saint-Gobain osnovan je još 1665. godine, kada je od kralja Luja XIV dobio zadatak da izradi ogledala za dvorac Versaj. Danas, ova kompanija uspešno posluje kao lider u proizvodnji održivih građevinskih materijala i zauzima 35. mesto na listi. Slično tome, Siemens je osnovan 1847. godine, a Rolls-Royce 1904. Poređenja radi, zvanični statistički podaci iz SAD pokazuju da jedva jedna trećina tamošnjih novonastalih preduzeća uspeva da opstane punu deceniju.
Na listi se visoko kotira i Michelin, osnovan još 1832. godine. Kompanija koja je nekada napravila revoluciju prvim odvojivim pneumatskim gumama za bicikle, danas koristi svoje znanje o materijalima za razvoj naprednih lunarnih čizama bez vazduha za potrebe novih svemirskih transportera.
Priča o uspehu kompanije Nokia, koja zauzima 22. mesto, takođe svedoči o stalnim promenama. Osnovana 1865. godine kao fabrika za proizvodnju papira, tokom decenija je prelazila na gumu, kablove, mobilne telefone, dok danas razvija 5G mreže koje čine temelj digitalne ekonomije. Njen vek i po dug rad sugeriše da tajna dugovečnosti nije u grčevitom držanju za stari uspešan model, već u prepoznavanju pravog trenutka za njegovu potpunu promenu.
Nemačka industrijska mašina ne usporava
Ako su poluprovodnici tehnološka kičma Evrope, Nemačka ostaje njena glavna industrijska pogonska grupa. Ova zemlja ima više predstavnika na listi nego bilo koja druga država – ukupno 56 lidera u oblastima tehnologije, automobilizma, inženjeringa i farmacije.
Kompanija Bosch, sa sedištem u Štutgartu, uspešno se transformiše od svog osnivanja 1886. godine. Iz automobilskih korena, fokus je prebačen na veštačku inteligenciju i tehnologiju vodonika. Njihov pogonski modul sa gorivnim ćelijama za teški transport, koji predstavlja motor za kamione sa nultom emisijom, nedavno je osvojio prestižnu državnu nagradu za tehnologiju i inovacije.
Iako se zemlja suočava sa izazovima poput nedostatka radne snage i visokih cena energenata, nemački šampioni uspešno prilagođavaju tradicionalne prednosti digitalnom dobu. Kompanija Siemens postala je pionir pametne proizvodnje kroz integraciju automatizacije u fabričke pogone. Nedavno lansirani softver Digital Twin Composer omogućava kreiranje fotorealističnih virtuelnih replika stvarnih objekata. Na taj način inženjeri mogu da testiraju dizajnerska rešenja na ekranu pre nego što otpočne skupa izrada fizičkih prototipova.
Izgradnja bolje korporativne kulture iznutra
Pored onoga što kompanije stvaraju, podjednako je važno i na koji način organizuju rad. Grupa od 28 preduzeća, među kojima su Adidas, Ingka Group, Heineken, Lufthansa, Richemont, Celonis, Babbel i Kirkbi, izdvojila se na listi upravo zbog inovativne interne kulture.
Adidas redovno organizuje zajedničke hakatone na kojima dizajneri i inženjeri zajedno rade na novim konceptima. Rezultat takvog pristupa je novi model trkačkih patika koji uspešno kombinuje minimalnu težinu i maksimalnu amortizaciju, što je već pomoglo profesionalnim sportistima da postignu vrhunske rezultate na maratonima.
Sa druge strane, Ingka Group, koja upravlja globalnim maloprodajnim lancem robnih kuća Ikea, trenutno sprovodi masovnu obuku oko 30.000 zaposlenih i 500 menadžera u oblasti digitalne i AI pismenosti. Cilj ove inicijative jeste da veštačka inteligencija postane alat koji pomaže radnicima i unapređuje njihov rad, umesto da ih u potpunosti zameni.
„Na kraju, iako Evropa možda ne drži apsolutni primat u svakom segmentu globalne tehnološke trke, analiza tržišta pokazuje da ona u kontinuitetu stvara sisteme, materijale i mašine na koje se svi ostali svetski igrači oslanjaju“ ističu iz Fortune magazina.
