Nekome možda dva i po sata dnevno nije previše. Kad se sabere, to je nekoliko minuta uz jutarnju kafu, još malo tokom pauze, pogled na Instagram dok se čeka red, nekoliko videa pred spavanje. Ali, kada se svi ti mali odlasci na društvene mreže saberu, granica od 150 minuta dnevno dobija sasvim drugačije značenje. Nova velika studija, zasnovana na podacima 183.000 odraslih ljudi koji su prikupljani tokom 11 dugih godina, pronašla je upravo kod intenzivnog korišćenja društvenih mreža jaku i veoma postojanu povezanost sa depresijom.
Istraživanje naučnika sa Univerziteta u Sinsinatiju i Northwestern University objavljeno je u časopisu npj Mental Health Research. Autori su analizirali više od decenije podataka iz studije Media Behaviors and Influence Study, pokušavajući da utvrde kako je vreme provedeno na društvenim mrežama povezano sa različitim pokazateljima mentalnog zdravlja. Jedan nalaz se posebno izdvojio:
- među ispitanicima koji su na društvenim mrežama provodili najmanje 150 minuta dnevno uočena je povezanost sa simptomima depresije koje su ispitanici sami navodili — i isti obrazac pojavljivao se u svakoj od 11 posmatranih godina.
Jedno važno objašnjenje
Ovaj rezultat zahteva važnu sugestiju. Studija pokazuje korelaciju, odnosno povezanost, ali sama po sebi ne dokazuje da više vremena na društvenim mrežama izaziva depresiju. Moguć je i obrnut smer: ljudi koji imaju više depresivnih simptoma mogu više vremena provoditi online. Moguće je i da na oba fenomena utiču drugi faktori.
Ipak, veličina uzorka, dužina posmatranog perioda i činjenica da se isti obrazac ponavljao tokom svih 11 godina daju nalazu posebnu težinu. Hans Brajter, profesor na Univerzitetu u Sinsinatiju i jedan od autora istraživanja, rezultate je opisao kao „poražavajuću sliku“, upozoravajući posebno na način na koji su digitalne platforme dizajnirane da produže vreme koje korisnik na njima provodi.
Upravo tu ova tema izlazi iz domena jednostavnog saveta da bi trebalo manje gledati u telefon. Savremene društvene mreže nisu pasivni proizvodi. Njihov poslovni model velikim delom počiva na pažnji, a algoritmi, beskonačno skrolovanje, automatsko pokretanje videa, notifikacije i preporuke napravljeni su tako da korisnika što duže zadrže pred ekranom. Ono što izgleda kao niz sitnih odluka — još jedan video, još jedna objava, još nekoliko minuta — na kraju može postati nekoliko sati svakoga dana.
Dva sata kao nova važna granica
Istraživanje je objavljeno u trenutku kada se uveliko u razvijenjim zemljama sveta vodi velika rasprava upravo o vremenu koje deca i tinejdžeri provode na društvenim mrežama. U Americi je koalicija 50 državnih tužilaca postigla sporazum sa kompanijom Meta koji, ukoliko dobije odobrenje suda, predviđa do 17,1 milijardu dolara plaćanja i značajne promene zaštite maloletnih korisnika Facebook-a i Instagram-a.
Među predviđenim merama nalaze se stroža provera uzrasta, veća zaštita od neželjenog kontakta nepoznatih osoba i mogućnost isključivanja određenih funkcija koje podstiču produženo korišćenje. Posebno je zanimljivo ograničenje prema kojem bi korisnici mlađi od 18 godina podrazumevano mogli da koriste Metine platforme ukupno dva sata dnevno, osim ako roditelji ne promene tu postavku. Predviđeno je i ograničavanje korišćenja između ponoći i šest ujutru.
Dva sata je 120 minuta. Studija je izdvojila 150 minuta kao granicu od koje je zabeležena povezanost sa depresijom. To nisu iste granice i ne bi ih trebalo predstavljati kao medicinski utvrđenu liniju između „bezbednog“ i „opasnog“ korišćenja. Ali, svakako otvara pitanje koje postaje sve teže ignorisati: koliko vremena dnevno društvene mreže zapravo „uzimaju „otimaju“ i šta se za to vreme gubi?
Jer dva i po sata dnevno nisu samo dva i po sata. To je 17,5 sati nedeljno, približno 75 sati mesečno i više od 900 sati godišnje. To vreme mora biti uzeto od nečega kao što je recimo san, fizička aktivnost, posvećen bilo kakkav rad, razgovor, čitanje, pa i dokolice koja podstiče kreativnost ili jednostavno vremena provedenog bez neprekidnog priliva novih stimulansa.
Problem možda nije samo ekran
Najvažnije pitanje koje ovakva istraživanja otvaraju zato nije da li su društvene mreže „dobre“ ili „loše“. Takva podela bila bi previše jednostavna. One omogućavaju komunikaciju, pristup informacijama, poslovne kontakte, obrazovanje, zabavu i održavanje odnosa koji bi bez njih možda nestali.
Mnogo važnije pitanje jeste trenutak u kojem korisnik prestaje da odlučuje koliko će ih koristiti, a platforma počinje da odlučuje umesto njega.
Ako je uspeh digitalnog proizvoda povezan sa što dužim držanjem pažnje, interes kompanije i interes korisnika ne moraju uvek biti isti. Za platformu je još deset minuta angažovanja poželjan rezultat. Za čoveka tih deset minuta možda je upravo ono vreme koje je nedostajalo za san, razgovor, šetnju ili završavanje posla.
Studija na 183.000 ljudi ne nudi jednostavnu formulu po kojoj će 149 minuta biti bezopasno, a 151 minut štetno. Nudi nešto korisnije: ozbiljan signal da vreme provedeno na društvenim mrežama više ne bi trebalo posmatrati kao beznačajnu svakodnevnu naviku.
Ovo je veoma izazovno vreme i teška je odluka kome pokloniti pažnju, a telefoni su svima u rukama i aplikacije društvenih mreža tako dobro i brzo „rade“ da im je teško odoleti.
