Facebook je u septembru 2006. godine ukinuo ograničenja za registraciju i omogućio gotovo svakome ko ima imejl adresu da postane korisnik. Do tada je društvena mreža Marka Zakerberga bila rezervisana za određene grupe, prvenstveno studente američkih univerziteta, Harvarda, pre svih. Odluka da se odrekne ekskluzivnosti pokazala se kao jedna od najvažnijih u istoriji kompanije.
Pre otvaranja mreže Facebook je dobijao oko 20.000 novih korisnika dnevno. Nekoliko sedmica kasnije taj broj porastao je na približno 50.000. Tokom naredne godine platforma je dostigla 25 miliona registrovanih korisnika, od kojih više od petine nije pripadalo tipičnoj studentskoj populaciji.
Zašto je ekskluzivnost bila najveća prednost Fejsbuka?
Kada je Zakerberg 2004. godine pokrenuo Facebook, članstvo je bilo dostupno samo studentima Harvarda. Mreža se zatim proširila na Jejl, Kolumbiju, Prinston i Stenford, potom na druge univerzitete, a kasnije i na srednjoškolce i zaposlene u pojedinim kompanijama.
Ograničen pristup bio je važan deo njene privlačnosti. Korisnici nisu dobijali samo mogućnost da komuniciraju, već i osećaj pripadnosti odabranoj zajednici. Upravo je to, prema analitičarima društvenih mreža, bila jedna od ključnih prednosti koje su Facebook-u omogućile da se izdvoji među brojnim društvenim mrežama nastalim u istom periodu.
Međutim, ono što je u početku privlačilo korisnike vremenom je počelo da ograničava rast. Kompanija je morala da odluči da li će sačuvati ekskluzivnost ili otvoriti vrata mnogo većem tržištu.
Izabrali su drugo.
Promena koju korisnici nisu dočekali sa oduševljenjem
Odluka o otvaranju Facebook-a usledila je samo tri sedmice nakon predstavljanja funkcije News Feed, koja je omogućila pregled aktivnosti drugih korisnika na jednom mestu. Danas je takav način prikazivanja sadržaja uobičajen, ali je 2006. izazvao ozbiljno nezadovoljstvo. Korisnici su strahovali da će njihove aktivnosti postati previše vidljive i da će nova funkcija ugroziti privatnost. Reakcije su bile toliko brojne i „bučne“ da je kompanija odložila planirano otvaranje mreže.
Kada je registracija konačno postala dostupna široj javnosti, tehnološki portal TechCrunch izvestio je o promeni, uz napomenu da je Facebook očekivao nezadovoljstvo postojećih članova kojima se dopadalo to što pripadaju zatvorenom klubu.
Ipak, rast broja korisnika ubrzo je pokazao da je kompanija dobila mnogo više nego što je rizikovala da izgubi.
Poslovna lekcija iz 2006. godine
Facebook je prve korisnike privukao zahvaljujući jasno određenoj zajednici. Harvard je bio idealno početno tržište: prestižan univerzitet sa jakim društvenim vezama i studentima koji su želeli da ostanu povezani. Ali, strategija koja je omogućila početni uspeh nije mogla neograničeno da podržava dalji razvoj.
Da je Facebook insistirao na ekskluzivnosti, možda bi ostao uspešna univerzitetska mreža. Odustajanjem od nje otvorio je put ka celom svetu i globalnom tržištu. Danas je Facebook deo kompanije Meta, a njegov poslovni razvoj, reputacija i publika znatno su drugačiji nego pre dve decenije. Ipak, odluka iz septembra 2006. ostaje važan primer promene strategije u pravom trenutku.
Za preduzetnike i rukovodioce u toj priči nalazi se pitanje koje nije uvek prijatno: da li je ono što je kompaniji donelo prve kupce i uspeh i dalje njena najveća prednost ili je postalo prepreka?
„Fejsbuk je pokazao da ponekad morate da napustite upravo ono što vas je učinilo uspešnim da biste nastavili da rastete. Treba da budete dovoljno mudri pa i hrabri da napustite ideju koja vas je on nule dovela do uspeha“ saglasni su kritičari koji pri tomu velikoj većini ne koriste usluge društvene mreže Facebook.
