Meta je u poslednjem tromesečju ostvarila rekordnih 64,6 milijardi dolara prihoda, čak 26 odsto više nego godinu dana ranije. Ipak, umesto oduševljenja investitora, usledio je pad vrednosti akcija za više od sedam odsto. Razlog nije u slabim poslovnim rezultatima, već u ogromnim troškovima razvoja veštačke inteligencije, na koju Mark Zakerberg polaže budućnost kompanije.
Kako u analizi za Inc. piše tehnološki analitičar Džejson Aten, Meta ima jedan od najprofitabilnijih poslovnih modela na svetu. Milijarde ljudi svakodnevno stvaraju i dele sadržaj na platformama (Facebook, Instagram, WhatsApp, Messenger, Threads), dok kompanije plaćaju da se između tih aktivnosti pojavljuju njihove reklame. Rast prihoda u poslednjem tromesečju prvenstveno je rezultat veće potražnje za oglašavanjem i viših cena reklama.
Međutim, ni takav izvor zarade više nije dovoljan da bez posledica finansira Zakerbergove tehnološke ambicije.
Rekordni prihodi, još veći apetiti
„Meta je tokom tromesečja potrošila 34,9 milijardi dolara na kapitalne investicije najvećim delom povezane sa infrastrukturom potrebnom za razvoj veštačke inteligencije. Iako je iz poslovnih aktivnosti ostvarila 32,8 milijardi dolara gotovine, slobodni novčani tok bio je negativan i iznosio je minus 2,12 milijardi dolara.
To ne znači da je kompanija u finansijskim problemima. Meta raspolaže sa više od 82 milijarde dolara gotovine i investicija, a na operativni profit kompanije dodatno je uticao jednokratni trošak od 9,9 milijardi dolara povezan sa pravnim poravnanjem“ piše analitičar.
Ipak, Aten ukazuje na pitanje koje sve više zaokuplja investitore a to je koliko će dugo Meta morati da ulaže desetine milijardi dolara u veštačku inteligenciju pre nego što ta ulaganja počnu da donose očekivane rezultate?
Zakerberg ne želi da ponovi iskustvo sa pametnim telefonima
Prema Atenovoj analizi, razlog zbog kojeg je Zakerberg spreman na tako velika ulaganja nalazi se u iskustvu koje je godinama određivalo položaj Mete u tehnološkoj industriji.
Iako platforme Mete koriste milijarde ljudi, Meta nikada nije kontrolisala uređaje i operativne sisteme preko kojih korisnici pristupaju Facebook-u, Instagram-u i WhatsApp-u. Njeno poslovanje zavisi od tehnologije koju kontrolišu Apple i Google.
Zakerberg ne želi da se takva zavisnost ponovi u eri veštačke inteligencije. Ako AI postane osnovni način na koji ljudi koriste digitalne tehnologije, Meta želi da razvija sopstvene napredne modele i proizvode, umesto da zavisi od rešenja konkurenata.
Zato kompanija ulaže u razvoj Muse AI modela i asistenta, za koji navodi da već ima više od deset miliona korisnika u Sjedinjenim Državama i Kanadi. Istovremeno se takmiči sa kompanijama Google, OpenAI i Anthropic, koje takođe izdvajaju ogromna sredstva za računarsku infrastrukturu, istraživanja i stručnjake.
Koliko dugo će investitori finansirati budućnost?
Veštačka inteligencija već ima važnu ulogu u postojećem poslovanju Mete. Kompanija je koristi za unapređenje oglašavanja, preciznije preporuke sadržaja i povećanje angažovanja korisnika. Međutim, razvoj sopstvenih najnaprednijih AI modela zahteva mnogo veća ulaganja, bez garancije da će se ona isplatiti.
Aten upravo u tome vidi osnovnu protivrečnost Zakerbergove strategije. Meta je izgradila izuzetno profitabilan posao, ali sada veliki deo novca koji zarađuje usmerava u tehnološku trku čiji ishod još nije poznat. Za sada kompanija ima dovoljno finansijske snage da nastavi sa ulaganjima. Ipak, reakcija tržišta na rekordne prihode pokazuje da investitori sve pažljivije procenjuju cenu Zakerbergovih ambicija.
Pitanje koje Aten postavlja jeste koliko će dugo biti spremni da finansiraju obećanje izuzetne tehnološke budućnosti pre nego što počnu da zahtevaju konkretnije finansijske rezultate.
