Kada istina vašeg života i stvarnost koju živite postanu neusklađene, rizikujete da upadnete u „spiralu anksioznosti“ – zapisala je sociolog, psiholog i profesor Marta Bek.
Marta Bek je dugo na svetskoj sceni savetnika za životno planiranje. Privukla je pažnju diplomama sa Harvarda, ali i saradnjom sa Oprom Vinfri koja je dugogodišnji klijent Marte Bek.
Poslednjih godina Bek se kao autor bavi temama kao što su anksioznost i strahovi i tvrdi da je zavladala epidemija anksioznosti. Širom sveta, anksioznost rapidno raste, nadmašuje sve druge oblike nezadovoljstva i postaje najčešće dijagnostikovan psihološki poremećaj, piše Marta Bek.
Iza anksioznosti
U knjizi Beyond Anxiety (Iza anksioznosti), Bek pravi razliku između straha (kao neophodne reakcije na neposrednu opasnost) i anksioznosti koja je mentalna interpretacija pretnje koja fizički nije prisutna.
„„Spirala anksioznosti“ podstaknuta je ličnim i društvenim faktorima koji usmeravaju našu pažnju na zastrašujuće događaje na koje možemo veoma malo da utičemo. Anksioznost se kontroliše prihvatanjem dobrote, radoznalosti i kreativnosti, osobina koje pomažu pojedincu da pronađe svoju životnu svrhu“ osnovna je ideja Marte Bek.
Kako se boriti sa stanjem anksioznosti koje Bek dijagnostikuje kao trenutno najrasprostranjenije psihološko stanje u ljudima?
Da biste sprečili povratak u stanje anksioznosti, morate da aktivirate druge delove vašeg nervnog sistema. To su oni koji su uključeni u kreativnost. Bek opisuje „spiralu kreativnosti”, koja je, poput potencijala za anksioznost, ugrađena u vaš mozak.
Bek daje uputstva za aktiviranje „spirale kreativnosti“ – procesa koji ne samo da isključuje anksioznost, već vodi ka inovativnom rešavanju problema, osećaju smisla i svrhe, i radosnoj, bliskoj povezanosti s drugima i sa svetom.
Tri mentalna alata
Marta Bek istražuje kako savremeni život, prepun nesigurnosti, brzine i stalne izloženosti negativnim informacijama, izaziva hroničnu anksioznost kod sve većeg broja ljudi. Međutim, ona tvrdi da anksioznost nije samo neprijatelj već i znak da nešto u vašem životu nije usklađeno sa vašom ličnom istinom i svrhom.
Kao put izlaska, Bek predlaže tri ključna mentalna alata:
- Radoznalost – otvoren pristup sopstvenim mislima, telu i svetu oko sebe bez osuđivanja.
- Kreativnost – izražavanje unutrašnjih osećanja i vrednosti kroz stvaranje (pisanje, crtanje, stvaranje, pokret).
- Dobrota (saosećanje) – kako prema sebi, tako i prema drugima, jer je nežnost osnovni lek za unutrašnji haos.
Bek u knjizi i tekstovima pokazuje da je moguće izaći iz stanja stalne napetosti i umesto toga pronaći život ispunjen smislom, smirenjem i svrhom.
Najdublja laž
U nekoliko intervjua i predavanja koja je posvetila anksioznim ljudima Marta Bek je podvukla potrebu da su svima danas potrebna kreativna rešenja za probleme u društvu. Ono što ljudima nije potrebno jeste anksioznost koja prati nedostatak tih rešenja.
„Neizvesnost u vezi sa budućnošću dovoljna je da učini ljude napetim. Dakle, šta možemo da uradimo kako bismo to bolje razumeli, prihvatili i upravljali takvom anksioznošću? Šta možemo da uradimo kako bismo umirili svoje nerve pred sopstvenim strahovima?“ pita Bek i donosi predlog rešenja.
„Sećam se jednog trenutka“, počela je Bek.
„Strašne stvari su se dešavale u svetu, kao što se uvek dešavaju – i ja sam sedela opuštena, u meditaciji. Pomislila sam:
„Kako mogu da očekujem da se osećam mirno u ovim okolnostima?“
Drugi deo mene je rekao:
„Misliš na okolnosti u tvojoj sobi? Jer moje okolnosti su bile sve u mojoj sobi.“
Tada sam počela da shvatam da se veliki deo moje anksioznosti zasnivao na stvarima koje nisu bile istinite.
Najdublja laž koju govorimo sebi jeste da treba da se bojimo.
Živimo u stalnom strahu, iako smo, generalno, najsigurniji ljudi u istoriji. To izaziva ono što ja nazivam „spiralom anksioznosti“. Zbog naše pristrasnosti ka negativnom, pažnja nam prirodno odlazi na stvari koje nas čine anksioznim, uznemirenim, napetim. Posvećujemo sve više pažnje stvarima poput medija ili algoritama na internetu. A oni nam zauzvrat vraćaju onim što dobija najviše pažnje, a to je obično anksioznost.
Dakle, imate mozak koji sve to radi na jednom nivou i društvo koje radi isto to na mnogo višem nivou. Rezultat je čitava populacija koja se okreće u spirali anksioznosti i ne može da izađe.“
Ljuti pate više nego ikad
Marta Bek iznosi mišljenje da ljudi danas više pate nego ikada i za to postoji nekoliko razloga. Prvi je sama veličina populacije koja komunicira zastrašujuće stvari širom ogromnog prostora i različitih društvenih situacija.
„Više nas je na Zemlji nego ikada, i komuniciramo brže nego ikada. I opet kažem – najviše nas interesuju zastrašujuće stvari bilo gde u svetu.
Zatim, živimo u sve neprirodnijem okruženju koje nazivamo normalnim. Pre industrijske revolucije, budili bismo se uz zvuk vetra ili kiše, možda okeana ili reke, međusobnih glasova, zvukova životinja, pesme ptica. (Upravo sam pročitala istraživanje koje pokazuje da samo slušanje ptičjeg pevanja poboljšava raspoloženje i zdravstvene pokazatelje.)
Odvojeni od prirode, odvojeni od malih fizičkih zadataka koje je lakše razumeti i obraditi, mi živimo u svetu koji je sve neprirodniji za naše evolutivno biće i našu fiziologiju. Lišeni smo stvari koje bi nas umirile i prekomerno izloženi stvarima za koje nikada ne bismo ni znali da postoje da nema telekomunikacija.
Dakle, da. Danas smo više anksiozni.
Jezik često stoji na putu istini našeg životnog iskustva“ rekla je Bek.
Ljudi su pripovedači
„Ništa ne stoji više na putu istine (ili nauke) od jezika.” Isto važi i za istinu svačijeg životnog iskustva. Na šta misli Bek?
„Dešava se mnogo mentalnog tumačenja nakon što nešto prvobitno osetite, zar ne? Način na koji procenjujemo telesne signale postaje naša realnost.
I to je tako. Oštro bih razlikovala strah – zdrav instinkt koji nas pokreće na akciju kada postoji stvarna opasnost – i anksioznost koje je tumačenje i jezik kojim oblačimo naše emocionalne impulse.
Jedna stvar je osetiti emocionalni impuls i reći:
„Oh, imala sam iracionalnu misao da će se ekonomija srušiti. Nemam nikakav dokaz za to, pa ću to ostaviti po strani.“
Ali, mi obično ne prepoznajemo iracionalne strahove kao iracionalne. Mi ih čitamo kao realno okruženje:
„U prostoriji sa mnom upravo se sada nalazi predator koji se zove ‘ekonomija će se srušiti’.“
Mi smo briljantna verbalna bića izuzetno osetljiva na strah. Mi smo pripovedači. Sve što nas uplaši, a ne dolazi iz stvarnog događaja u prostoriji, već iz mentalne slike o tom događaju, ja bih nazvala anksioznošću.
Telo vraća istini
Tokom više godina rada sa ljudima, Marta Bek je primetila da kada neko živi život koji mu ne odgovara, jedna od prvih reakcija je emocionalna napetost. Takođe, taj neko postaje i fizički napet. Kao da telo uzvraća okolnostima koje mu ne deluju ispravno.
Na primer, osoba je u pogrešnom poslu ili u pogrešnoj vezi.
Telo se zatvara. Ne želi dodir. I, onda se osoba razboli. Mislim da je to zato što smo mi jedina vrsta koja će sebe terati da godinama radi nešto što ne voli, govoreći sebi:
„Moram ovo da radim.“ A telo stalno ponavlja: „Ne.“
Naše telo uporno pokušava da nas vrati istini. Kada to ne učinimo, tenzija između tela i stvarnosti koju živimo pojavljuje se kao anksioznost.
Kako anksioznost iskoreniti?
„Anksioznost nije loša. Samo je glupa. Ako želite da je slušate, u redu. Samo zapamtite da razgovarate sa životinjom (samim sobom), i to sa životinjom koja je povezana sa jezikom.
Ako kažete:
„Pokušavam da te iskorenim“, to vam sigurno neće delovati umirujuće. Trebalo bi da kažete:
„Možeš li da umiriš i opustiš svoju anksioznost?“
Način na koji ja to radim jeste ljubaznost. Jer, ne mogu da kažem: Treba da uradiš nešto smirujuće“ i da me to automatski smiri. Ali, mogu da zamolim da izgovorim ljubaznu rečenicu svom strahu. Čak i ako to ne osećatm, mogu to da uradim.
U osnovi, onaj deo nas koji je anksiozan je kao mala, uplašena životinja. Taj ljubazan unutrašnji govor je nešto što može da vas primora da uradite, čak i ako ne osećate. Ne možete da primorate sebe da osećate smirenost ili saosećanje, ali možeš da naterate sebe da se ponašate ljubazno.
Anksioznost je neplodna
Marta Bek poručuje iz svog bogatog životnog i profesionalnog iskustva:
Vaša životna svrha je da doživite nešto što je samo po sebi dovoljno da opravda vaše postojanje. Radost, saosećanje, ljubav, prosvetljenje, osvetljenje, mudrost – to su stvari i stanja koje u krajnjoj liniji čine život prijatnim u trenutku.
Ako sledite ono što umiruje vašu anksioznost, kretаćete se ka osećajima kao što su saosećanje i povezanost. U tom trenutku, pronaći ćete ogromnu radost u isceljivanju onoga što boli i uvećavanju onoga što pomaže. Pronaćete radost u nečemu što pozitivno utiče na druge.
„Nikada nisam radila sa klijentom, a radila sam sa hiljadama, koji je pronašao svoju životnu svrhu, a da ona nije pomagala drugim ljudima. To kao da je ugrađeno u našu biologiju.
Radost je naša krajnja svrha postojanja. Kada smo bez anksioznosti, radoznalost nas vodi ka našoj specifičnoj svrsi. Sve naše radoznalosti su specifične. Možda sam ja više radoznala kada su u pitanju akvareli, dok ste vi više radoznali u vezi sa novinarstvom. Ali, naše radoznalosti služe našim srcima i psihi. One takođe služe i drugima. Radoznalost je veza koja vas vodi ka vašem jedinstvenom načinu da budete od koristi.
Niko u stanju panike ne stvara nešto što može da pomogne drugima. Mnogi ljudi misle da im je panika potrebna kao motivacija. Veruju da, bez anksioznosti, ne bi bili motivisani. Ali, činjenica je da nas mnogo više motivišu stvari kao što su ljubav, fascinacija i oduševljenje, nego strah. Anksioznost je neplodno polje. Ona ne donosi plodove. Osim ako na kraju o njoj ne napišete knjigu“ u jednom od intervjua rekla je Marta Bek.
