Pisanje je za Hemingveja bio ceo život. Ali, njegov život je bio bogat i ratnim iskustvom. Bio je svedok oba svetska rata kao volonter i dopisnik i učestvovao je u Španskom građanskom ratu. Inspirisan levičarskim idejama i protiv fašizma, nije se zaustavio samo na pisanju i izveštavanju. Čak je organizovao i gerilske grupe. Sve je to bilo veoma zahtevno u zahtevno neizvesno ratno vreme i trebalo je održati radne navike i tok u pisanju.
Tako je Hemingvej ostao pisac koji je, pored Nobelove nagrade, nagrađen i velikom pažnjom publike i velikim tiražima romana – od Zbogom oružje, Za kim zvono zvoni do Starac i more. Neobične životne okolnosti i iskustvo primorali su ga da prilagođava svoje pisanje, pa je ostao primer pisca koji je naučio da se ne isrpljuje. Nučio je da ostavi posao po strani.
Samoća i Nobel
Kada mu je pre 70 godina uručena Nobelova nagradu za književnost, u delu govora Hemingvej je ovako rekao:
„Pisanje je, u svom najboljem obliku, usamljenički život. Udruženja za pisce ublažavaju piščevu usamljenost, ali sumnjam da mu pomažu da piše bolje. On raste u očima javnosti kako odbacuje svoju usamljenost, ali često tada njegov rad počinje da trpi. Jer, on svoj posao radi sam i ako je dovoljno dobar pisac, svakog dana mora da se suoči sa večnošću ili njenim izostankom.
Za pravog pisca svaka knjiga treba da bude novi početak, gde ponovo pokušava da postigne nešto izvan domašaja. On uvek treba da teži nečemu što nikada nije urađeno ili što su drugi pokušali, ali nisu uspeli. Onda će ponekad, uz mnogo sreće, uspeti.
…Upravo zato što smo imali tako velike pisce u prošlosti, pisac je primoran da ide daleko izvan svojih mogućnosti, do mesta gde mu niko ne može pomoći.
Predugo sam govorio za jednog pisca. Pisac treba da napiše ono što ima da kaže, a ne da govori o tome. Još jednom vam zahvaljujem.“
Kako je Hemingvej uspeo da istraje u pisanju i održi tok?
Hemingvej otkriva tajnu
Hemingvej je sa svojim mladim štićenikom Arnoldom Semjuelsonom koji je bio očaran velikim piscem, podelio i svoje strategije za završavanje posla i nalaženje pravih reči. Učio ga je i životu i veštini pisanja. Druženje je trajalo godinu dana, a celo iskustvo Semjuelson je zapisivao što je njegova kćerka objavila nakon njegove smrti.
Jedna od tih strategija koju je Hemingvej otkrio mladom entuzijasti ostala je poznata kao „Hemingvejev efekat.“
Pored toga što mu je otkrio spisak obavezne literature koju mora da pročita, Hemingvej je s njim podelio i svoje strategije za završavanje posla i nalaženje pravih reči.
Šta je u stvari Hemingvejev efekat? Ovako je to sročio veliki pisac:
„Glavna stvar je da znaš kada da staneš… Kada ti ide dobro i dođeš do zanimljivog mesta i znaš šta će se sledeće dogoditi, to je trenutak da staneš. Onda ostavi to na miru i ne razmišljaj o tome. Pusti svoju podsvest da odradi posao.“
Memorija konobara
U eri rigorizne i tvrdokorne radne kulture i pokušaja poslovnog sveta da bude produktivniji za što manje vremena, ovakav savet može da deluje kao savet iz prošlih vremena. Zvuči kao umetnički izgovor autora koji traži razloge da se opusti uz čašicu dobrog pića u prijatnom ambijentu.
Međutim, Hemingvej je bio u pravu. To danas potvrđuju i psiholozi i savetnici, pa i svako sa zavidno dugačkim radnim stažom. Njegova tehnika može da pomogne da radite efikasnije, da postižete bolje rezultate i završavate ono što započnete. To su naučnici uspeli i da dokažu.
Ta „psihologija“ je, ipak, prvi put prepoznata daleko od Hemingveja. U jednom istočnoevropskom restoranu 1920, psiholog Bluma Zeigarnik večerala je sa svojim mentorom, kada je primetila da konobari imaju izvanredno pamćenje i pamte bez zapisivanja – i porudžbine i ljude za stolovima.
Međutim, sve te informacije nestajale bi iz pamćenja čim bi gosti otišli. Konobari više nisu mogli da se sete ni ko je šta naručio niti gde je sedeo.
To je pobudilo Zeigarnikin interesovanje, pa je sprovela eksperimente o vezi između zadataka i pamćenja. Otkrila je da nezavršeni zadaci stvaraju psihološku napetost i ta napetost uzrokuje da ljudi pamte informacije povezane sa tim zadacima. Bez obzira zašto je zadatak prekinut, napetost ostaje, a informacije ostaju žive u ljudskom umu.
Nasuprot tome, završavanje zadatka ublažava tu napetost, jer je posao završen. Te informacije postaju manje potrebne i veća je verovatnoća da će ih čovek zaboraviti.
Petak popodne
Inspirisana Zeigarkinim istraživanjem, ruski psiholog Ovsijankina je otkrila još jednu nijansu u ljudskoj psihologiji vezanoj za zadatke – nezavršeni zadaci „upadaju“ u misli i podstiču ljude da ih dovrše. Taj poriv je mnogo jači kod zadataka koji su započeti, nego kod onih koji nisu.
„Ovsijankina je pokazala da, čak i kada znate da nemate vremena da nešto završite odjednom, ipak vredi da započnete. Kada je projekat već u toku, vaša posvećenost završavanju raste.“
Jedno novije istraživanje objavljeno u časopisu International Journal of Environmental Research and Public Health bavilo se zaposlenima koji su u petak popodne ostavili nezavršene zadatke. Otkriveno je da su ti zadaci opterećivali njihove misli i sprečavali ih da se tokom vikenda opuste. Međutim, napredak u radu na tim zadacima tokom vikenda bio je povezan sa smanjenom nesigurnošću, povećanim samopouzdanjem i mentalnim oslobođenjem.
Zašto funkcioniše Hemingvejev efekat?
Hemingvejev savet mladom Arnoldu oslanja se na pomenute psihološke fenomene i oblikuje ih u koristan alat za produktivnost. Njegova ključna preporuka glasi:
„Kada dođeš do zanimljivog mesta i znaš šta će se sledeće desiti, to je trenutak da staneš.“
Zato što je ostavljao posao u uzbudljivom trenutku, bilo mu je lakše da se sutradan vrati pisanju. To je poput klifa na kraju epizode serije kao dramski trenutak napetosti – ako vas zanima šta će se dalje desiti, veća je verovatnoća da ćete gledati sledeću epizodu. Hemingvej je uključio ovakve trenutke neizvesnosti i napetosti u svoj radni raspored kako bi održao želju da završi što je započeo.
Zato što je znao šta će biti sledeće, mogao je odmah da počne. Sedenje i razmišljanje šta da radite, posebno na početku dana, povećava verovatnoću da će vas ometati drugi, manje važni zadaci. Nesumnjivo je i Hemingvej nailazio na takva ometanja, ali gradeći zalet ranije, olakšavao je sebi da ih prevaziđe.
Odmor u popodnevnim satima
Važno je napomenuti da ovi efekti imaju i tamnu stranu. Studija o Zeigarnikinom i Ovsijankininom efektu pokazala je da psihološka napetost zbog nezavršenih zadataka otežava opuštanje i regeneraciju. Slično tome, studija o Hemingvejevom efektu pokazala je da najbolje funkcioniše sa strukturiranim zadacima i planiranim prekidima, a ne sa haotičnim radom. Za neke ljude, nezavršeni zadaci neće podstaći motivaciju, već izazvati anksioznost, sumnju u sebe i ometajuće misli.
„Ipak, jedna je efikasna strategija: Samo počni“, složni su istraživači.
Čak iako imate samo pola sata za važan zadatak, ako uspete da stanete na zanimljivom mestu, gde znate šta je sledeće, veća je šansa da ćete se vratiti i završiti projekat. Ako odlažete sve do poslednjeg trenutka, verovatno ćete se preforsirati i izložiti stresu.
„Nikad se ne iscrpljuj do kraja. Ostavi nešto za sutra“ bio je jedan od saveta Ernesta Hemingveja mladom Arnoldu.
Hemingvejev efekat plus
Još jedna strategija koju je Hemingvej otkrio kaže: Nisu sve pauze iste.
Neprestani niz prekida (kolege, notifikacije, kućni poslovi) stvaraju psihološku napetost, ali ruše motivaciju. Umesto toga, cilj je da pametno prekinete rad i ostavite projekat na mestu koje daje osećaj napretka i jasan plan šta dalje.
Zamislite da imate nezavršen projekat u petak popodne. Ne želite da ga ignorišete i da vam napetost naruši vikend, ali ni da ga u potpunosti završite jer će vam oduzeti slobodno vreme. Umesto toga, napredujte malo na projektu, ali ostavite dovoljno vremena za odmor.
Sve će to doprineti da zadatak uspešno završite u ponedeljak.
Šta je još važno po Hemingveju?
- Ne osećajte krivicu što uzimate pauzu.
- Radite, ali nikada nauštrb sopstvenog zdravlja ili života koji treba da živite punim plućima.
„I dalje mi je potreban zdrav odmor da bih radio najbolje što mogu. Zdravlje je moj glavni kapital i želim da ga mudro koristim“, otkrio je Ernest Hemingvej.
