Kada se pojavi problem, gotovo instinktivno čovek traži nešto novo – novu ideju, drugačiji pristup, originalno rešenje koga se niko ranije nije setio. Kreativnost se zato često zamišlja kao trenutak inspiracije u kojem se ni iz čega pojavljuje nešto što do tada nije postojalo.
Genrih Altšuler je još sredinom prošlog veka došao do gotovo suprotnog zaključka. Proučavajući patente, primetio je da veliki broj inovatora zapravo rešava iste vrste problema samo u različitim oblastima. Rešenja koja izgledaju potpuno nova često su varijacije principa koji je neko već primenio na sasvim drugom mestu.
Iz te ideje nastao je „TRIZ“ ili teorija inventivnog rešavanja problema. Polazna pretpostavka mogla bi da promeni način na koji se razmišlja o kreativnosti: pre nego što pokušate da izmislite rešenje, proverite da li ga je neko već pronašao, samo za neki drugi problem.
Kreativnost ne mora da počne od praznog papira
Altšuler je odrastao u Sovjetskom Savezu tridesetih godina prošlog veka i veoma rano pokazao pronalazački talenat. Prvi patent, za uređaj za podvodno ronjenje, dobio je još kao učenik, a kasnije je razvio način izlaska iz onesposobljene podmornice bez ronilačke opreme. Dok je radio u centru za inovacije mornarice, dobio je mnogo složeniji zadatak: kako druge ljude naučiti da budu inovativni.
U to vreme kreativni proboj uglavnom se posmatrao kao nešto teško objašnjivo – rezultat talenta, slučajnosti ili trenutka inspiracije. Altšuler je želeo mapu.
Počeo je da proučava patente i u njima otkrio obrazac. Inženjeri iz različitih oblasti, često ne znajući jedni za druge, iznova su koristili iste osnovne principe. Problem koji je u jednoj industriji izgledao nov već je mogao biti rešen u nekoj sasvim drugoj. Kasnije je proučavanje hiljada patenata dovelo do sistema poznatog kao TRIZ, zasnovanog na ideji da postoje ponavljajući obrasci inventivnih rešenja.
To je zanimljiva psihološka promena perspektive. Kada se pojavi težak problem, pitanje više nije samo: „Šta novo može da se smisli?“ Mnogo korisnije može biti: „Gde je neko već rešio problem koji u svojoj suštini liči na ovaj?“
TRIZ prepoznaje 40 takozvanih inventivnih principa. Jedan od njih je segmentacija ili razdvajanje celine na nezavisne delove, kao kod modularnog nameštaja ili venecijanera. Drugi podrazumeva obrtanje uobičajenog odnosa: ono što se obično kreće ostaje nepomično, a pokreće se ono što je inače statično. Primer je bazen za trening u kojem plivač ostaje na mestu, dok se voda kreće.
Posebno slikovit je princip „babuške“ – stavljanja jednog predmeta u drugi. Naizgled nepovezane stvari, poput četkice smeštene u bočici laka za nokte, teleskopskog objektiva, naslaganih posuda za merenje i mehanizma metra na izvlačenje, zapravo dele isti princip rešenja.
Kada se problem posmatra na taj način, kreativnost prestaje da bude potraga za čudom i postaje sposobnost prepoznavanja veze između stvari koje na prvi pogled nemaju nikakve veze.
Dobra ideja rešava prividno nerešivu suprotnost
Još jedan važan deo Altšulerovog pristupa odnosi se na protivrečnosti. Mnogi problemi izgledaju teško upravo zato što poboljšanje jedne osobine pogoršava drugu. Kako napraviti pancirni prsluk koji je čvršći, a da ne postane teži? Kako napraviti kišobran dovoljno veliki da zaštiti čoveka, ali dovoljno mali da stane u torbu?
Uobičajeno razmišljanje traži kompromis: malo više jednog, malo manje drugog. TRIZ pokušava da pronađe način da se sama protivrečnost prevaziđe. Upravo tu ova teorija izlazi iz sveta inženjerstva i postaje zanimljiva za razumevanje načina na koji ljudi rešavaju probleme. Um često ostaje zarobljen u granicama oblasti u kojoj je problem nastao. Poslovni problem traži poslovno rešenje, medicinski medicinsko, tehnološki tehnološko. Altšulerova ideja kaže da se korisno rešenje možda nalazi upravo tamo gde ga niko ne traži.
Sem Tatam, naučnik i psiholog, autor knjige Evolutionary Ideas, primenjuje ovu logiku i na promenu ljudskog ponašanja. Njegova osnovna ideja jeste da mnoge dobre inovacije nisu nastale od nule, već prilagođavanjem psiholoških principa koji su poznati decenijama.
To menja i samu definiciju originalnosti. Nova ideja ne mora biti nešto što svet nikada ranije nije video. Može biti poznato rešenje preneto u kontekst u kojem ga niko ranije nije prepoznao.
Danas se gotovo svakodnevno očekuje da ljudi budu kreativni, inovativni i da „misle izvan okvira“. Zato je možda je korisno razmotriti upravo suprotnu mogućnost. Rešenje ponekad nije izvan svih postojećih okvira. Možda se već nalazi u jednom od njih – samo ne u onom u kojem se trenutno traži.
Altšulerova velika ideja zato nije bila da postoji formula koja će svakoga pretvoriti u genija. Mnogo je praktičnija: ljudska kreativnost ima obrasce, a kada se ti obrasci prepoznaju, nije svaki problem potrebno rešavati od početka.
