Rok grupa The Rolling Stones je prošle godine proslavila 60 godina od okupljanja.
Odavno su ušli u istoriju muzičkog biznisa, odavno su simbol roka, nepobedivih hitova, koncerata i scene, uskih pantalona, fizičke i mentalne kondicije, izdržljivosti i energije. Koliko je javnosti poznato, prebrodili su i nekoliko ozbiljnijih svađa među članovima benda, padove, lomove, droge, bolesti, smrti. Sve su to prevazišli i nastavili da sviraju.
Stonsi su izuzetno zanimljiva pojava za analizu, a pitanje koje se prvo nameće je Hoće li ikada ovi momci odustati? (Doduše, krštenicama Džeger, Ričards i Vud odavno više nisu momci.)
U čemu je tajna ovolikog uspeha? – pitaju se fanovi, i sledbenici, i producenti i muzičari, distributeri, vlasnici medijskih kuća. Ali, zanimljivo je kada odgovore na ova pitanja daju ekonomisti ili eksperti za razvoj biznisa.
Šta bi veštiji ekonomski analitičar rekao na jedan ovakav poslovni The Rolling Stones portfolio?
30 izdatih studijskih albuma
23 albuma sa živih nastupa
25 izdatih kompilacija
120 izdatih singlova
Preko dve hiljade odsviranih koncerata
Četvrta najprodavanija grupa svih vremena
Vlasnici najskupljeg muzičkog ugovora sa Kolumbijom vrednog 50 miliona dolara
Svako može da nauči od jedne planetarno uspešne rok grupe. Sledi nekoliko izuzetno korisnih lekcija Stonsa koje nikad neće zastareti.
Okruži se najboljim od najboljih
Od kada su se 1968. Džeger i poznati bankar, bavarski aristokrata princ Rupert Lovenstajn upoznali, finansije Stonsa su postala njegova briga. Do 2008. su sarađivali i mnoge Lovenstajnove ideje svi su zajedno realizovali što je, kako već dokumentuju dešavanja, donelo mnogo promena u poslovanju benda, zaradi, promociji, odnosu sa sponzorima. Jedan od ključnih saveta iskusnog bankara bio je da se bend zvanično preseli iz Britanije, razlog su preveliki porezi, i da rade na jugu Francuske gde su i snimili album Exile on the Main Street (1971.) Bankar je uspeo i da izmeni ugovore sa izdavačima, da poveri distribuciju albuma Atlantic Records-u, uspeo je i da ugovorima izvuče maksimum zarade za članove benda, da dogovori i velika sponzorstva i reklamu, a njegova je velika zasluga i kreiranje čuvenog loga Stonsa, crvene usne sa jezikom. Velika turneja 1989-90. Steel Wheels donela je do tada neviđenu zaradu zahvaljujući prodaji ulaznica, majica, bedževa, šešira, naplati televizijskih prenosa koncerata, sponzorima koji su bili široke ruke. Postoji podatak da su zahvaljujući Lovenstajnu Džeger, Ričards i Vots 2005. zaradili 81,3 miliona funti, pošto je porez iznosio samo 1,6%. Bila je to izuzetna virtuoznost aristokrate koji se opet pokazao na delu.
Nikada, nikada se ne oslanjaj na jednog čoveka
Kad smo kod finansija Stonsa, jeste Lovenstajn bio mozak ekipe, ali svaki član benda je imao svoju firmu (Promopub, Promotone, Promotour i Musidor). Bile su osnovane u Holandiji, naravno.
Budi brend, budi imidž
Stonsi su svoj logo (usne i jezik) 1970. platili 50 funti mladom dizajneru Džonu Pašeu koji je, nepromišljeno i neiskusno, prodao prava za logo bendu. O zaradi na korišćenje loga je suvišno govoriti kao i o crnom Ričardsonovom šeširu i piratskom imidžu. „Ako Bitlsi imaju beli šešir, meni je preostao samo crni“, izjavio je gitarista Stonsa i od svog imidža napravio brend. Džegerovi pokreti i uske pantalone, svesno ili ne, ušli su u istoriju.
Pomeraj granice novitetima
Od ulazaka Stonsa u arene i na stadione, koncerti više nisu isti. Pomerili su granice pirotehničkim inovacijama, boljim zvukom, velikim ekranima. Nikada se nisu libili da zasviraju u mestima gde nikada nisu svirali, da dovode goste, novu energiju, nove snage. Ako im zasigurno nije zabavno da stotine puta sviraju (I can’t get no) Satisfaction ili Angie, onda bar mogu konačno da nastupe na Srednjem istoku i sebi postave nov izazov.
