Tetris je bio i ostao fenomen koji ne zahteva uputstva, briše sve jezičke barijere i spaja generacije. Postoji podatak da je samo na mobilnim platformama ova igra je preuzeta više od 500 miliona puta, u preko 200 zemalja i na 50 različitih platformi. Čak su i neuronaučnici u svojim istraživanjima potvrdili blagotvorno dejstvo ove slagalice – otkrili su da igranje Tetrisa može da ublaži simptome posttraumatskog stresnog poremećaja i da poboljša efikasnost moždanih funkcija. Bez sumnje, u pitanju je najomiljenija i najviše igrana video-igra u istoriji čovečanstva.
Ipak, iza ove globalne fascinacije krije se neverovatna i priča. Tetris je stvorio devetogodišnji sovjetski programer u slobodno vreme, na vrhuncu Hladnog rata, i to na računaru koji uopšte nije imao grafičku karticu.
Dečak koji je voleo slagalice
Tvorac igre, Aleksej Pažitnov, rođen je 1955. godine u Moskvi, kao sin filmskog kritičara i novinarke. Odmalena je pokazivao sklonost ka tišini, povlačenju i matematičkim zagonetkama, provodeći sate uz takozvane pentomino komplete – geometrijske oblike sastavljene od pet kvadrata koje je trebalo savršeno uklopiti u kutiju.
Nakon studija primenjene matematike na Moskovskom institutu za avijaciju, Aleksej Pažitnov se pridružio Računarskom centru Dorodnicin pri Akademiji nauka SSSR-a. Tamo se bavio ozbiljnim, u to vreme prilično neprivlačnim, ali pionirskim radom: prepoznavanjem govora i ranim oblicima veštačke inteligencije.
Tokom leta 1984. godine, u vreme kada je Sovjetski Savez bojkotovao Olimpijske igre u Los Anđelesu, u Računarski centar stigla je nova mašina – Electronika 60, zapravo sovjetska kopija američkog miniračunara DEC. Zadatak Alekseja Pažitnova bio je da testira mogućnosti ovog hardvera. Inspirisan slagalicama iz detinjstva, pojednostavio je oblike sa pet kvadrata na četiri i dodao ključnu mehaniku koja je promenila sve: delovi su počeli da padaju sa vrha ekrana, a cilj je bio poređati ih u neprekidne linije pre nego što se prostor popuni. Naziv „Tetris“ nastao je kao spoj grčkog prefiksa tetra (četiri) i tenisa, autorovog omiljenog sporta.
Pošto računar nije podržavao grafiku, prva verzija igre bila je napravljena isključivo od tekstualnih simbola i slova sa tastature koji su glumili blokove. Igra je zauzimala svega 2,7 kilobajta memorije. Magija je, međutim, bila trenutna. U roku od nekoliko dana, produktivnost u Računarskom centru je potpuno kolabirala jer su svi zaposleni masovno igrali Tetris umesto da rade. Čak je i sam autor morao da se pretvara da je zauzet dok je zapravo spuštao virtuelne kockice.
Triler na tržištu licenci
Sledeći korak napravio je šesnaestogodišnji stažista Vadim Gerasimov, koji je kreirao prvu verziju kompatibilnu sa IBM računarima, ovog puta sa pravom grafikom. Igra je počela da se širi na staromodni, ali efikasan način – kopiranjem sa jedne flopi diskete na drugu, od kancelarije do kancelarije širom Sovjetskog Saveza i Istočne Evrope, dok konačno nije stigla i do Zapada.
Do 1988. godine, Tetris je stigao do sajma igara u Las Vegasu gde ga je uočio holandsko-američki dizajner Henk Rodžers. On je odmah shvatio koliki se komercijalni potencijal krije iza jednostavnih blokova. To je pokrenulo jednu od najkomplikovanijih pravnih bitaka u istoriji industrije zabave.
U februaru 1989. godine, tri različita pregovarača letela su za Moskvu u isto vreme, potpuno nesvesni prisustva onih drugih: Henk Rodžers, britanski posrednik Robert Stajn ispred kompanije Andromeda Software i Kevin Maksvel, sin medijskog magnata Roberta Maksvela. Svi su pokušavali da obezbede prava od državne organizacije ELORG, koja je kontrolisala izvoz sovjetskog softvera.
Državni zvaničnici su ubrzo otkrili da se konzolne verzije Tetrisa već uveliko prodaju širom Japana i Zapada bez njihovog znanja i odobrenja. U oštroj konkurenciji pobedio je Henk Rodžers, ponudivši sovjetskim vlastima procenat od svake prodate kasete umesto fiksne naknade. Potom je uspeo da ubedi kompaniju Nintendo da Tetris, umesto igara kao što su Mario ili Donkey Kong, postane zvanični dodatak uz njihov novi ručni uređaj Game Boy. Uređaj je lansiran 1989. godine i odmah postigao planetarni uspeh.
Trijumf strpljenja nad sistemom
Tokom svih ovih milionskih transakcija i globalne ekspanzije, sam tvorac igre nije zaradio apsolutno ništa. U uslovima sovjetskog ekonomskog sistema, država je bila vlasnik svega što su njeni službenici kreirali u državnim institucijama. Dok je Tetris donosio bogatstvo izdavačima i proizvođačima konzola širom sveta, Aleksej Pažitnov je nastavio da živi od skromne plate istraživača.
Međutim, istorijske okolnosti su se ubrzo promenile. Usledio je pad Berlinskog zida, a potom i raspad Sovjetskog Saveza. Aleksej Pažitnov je 1991. godine emigrirao u Sjedinjene Američke Države, gde je dobio posao u kompaniji Microsoft.
Ključni preokret dogodio se 1996. godine, kada je istekla prvobitna desetogodišnja licenca koja je bila u rukama ELORG-a. Aleksej Pažitnov je udružio snage sa Henkom Rodžersom i zajedno su osnovali The Tetris Company. Tek tada, punih dvanaest godina nakon što je na zastarelom računaru poređao prve tekstualne blokove, ruski programer je konačno počeo da prima zaslužene procente od svog izuma.
Danas, u 71. godini, Aleksej Pažitnov na ovu nesvakidašnju istoriju gleda bez gorčine. Ističe da je samo stvaranje igre bilo nagrada za sebe, iako ne krije da je pravedna finansijska satisfakcija stigla u pravom trenutku. Njegovo ime ostaje upisano u istoriji digitalne ere kao dokaz da vrhunske ideje, stvorene iz čiste radoznalosti, mogu da prežive i najkomplikovanije geopolitičke sisteme, kako je rekao u nekoliko intervjua.
Pre tri godine Apple je finansirao snimanje filma Tetris inspirisan video-igrom koja je i više od toga – čak je i sinonim za sve video-igre ikada kreirane.
