Iako se smanjuje tenzije u trgovinskom ratu Kine i SAD, jedna od najvećih svetskih ekonomija ne spava.
Iako je Kina smanjila svoju zavisnost od američke hrane, usevi su i dalje među glavnim izvoznim proizvodima SAD u Kinu. Međutim, Kina uverava svoje građane da će imati dovoljno hrane i bez američkih useva. I to preko Južne Amerike i njenih luka.
Zapuštena luka u brazilskom gradu Santosu na atlantskoj obali glavna je kapija za južnoamerički izvoz soje i drugih poljoprivrednih proizvoda koji predstavljaju jedinu održivu alternativu Kine američkom izvozu.
Zato, kineski državni poljoprivredni konglomerat, Cofco, gradi svoj najveći izvozni terminal van Kine u luci kako bi upravljao pošiljkama kukuruza, šećera i soje. To bi povećalo godišnji izvozni kapacitet kompanije sa 4,5 miliona na 14 miliona tona, ali se ne očekuje da će dostići pun kapacitet do sledeće godine, piše Wall Street Journal.
Pristup poljoprivrednim bogatstvima Južne Amerike
Luka Santos uklapa se u širi plan Kine da obezbedi pristup poljoprivrednim bogatstvima Južne Amerike usred nestašice vode i obradivog zemljišta kod kuće. Kineske kompanije postavljaju stotine kilometara železničke pruge preko poljoprivrednog srca Brazila i završavaju radove na dubokovodnoj luci vrednoj 3,5 milijardi dolara na pacifičkoj obali Perua.
Trgovinski rat sa SAD samo je pojačao hitnost ovih projekata. Kineski lider Si Đinping sastao se u ponedeljak u Pekingu sa južnoameričkim liderima, uključujući brazilskog predsednika Luiza Inasija Lulu da Silvu, kako bi razgovarali o produbljivanju njihovih odnosa.
Brazilski zvaničnici pozdravljaju priliku da privuku strane investicije u trošne puteve, železnice i luke zemlje.
„Potrebna nam je sve više i više infrastrukture“, rekao je u intervjuu Renan Filjo, brazilski ministar saobraćaja.
Šta su sve Kinezi sagradili i kupili u Južnoj Americi?
Od ulaska na brazilsko tržište 2014. godine akvizicijom holandskog trgovca žitom Nidera i poljoprivredne jedinice kompanije Noble sa sedištem u Hong Kongu, Cofco se oslanjao na terminale trećih strana uz dodatni trošak od oko 15%. Ali u martu 2022. godine, Cofco je obezbedio 25-godišnju koncesiju za razvoj terminala STS11 u luci Santos, obavezujući se da će uložiti oko 285 miliona dolara u lokaciju.
Kineski državni lučki konglomerat China Merchants Port Holdings je već 2017. godine stekao 90% udela u operateru Paranagve, još jedne prometne luke na jugu Brazila, za 925 miliona dolara. Državna kompanija China Railway takođe je gradila deo železnice koja povezuje centralni poljoprivredni pojas Brazila sa lukama u istočnom i severnom Brazilu.
U Peruu je kompanija Cosco Shipping izgradila megaport za dubokovodne plovidbe kako bi ubrzala trgovinu između Azije i Južne Amerike. Peking je takođe razgovarao sa vladama regiona o velikoj železničkoj pruzi koja bi se protezala od pacifičke obale Perua do brazilskih luka na Atlantiku.
Kineski zvaničnici su 28. aprila izjavili da lako mogu smanjiti uvoz američkih useva i dalje ostvariti svoj cilj rasta od 5% ove godine. Brazil — i, u manjoj meri, Argentina — popunili bi prazninu, prema analitičarima koji prate poljoprivredna tržišta.
