Endrju Bustamante je CIA čovek. Bivši je tajni obaveštajni oficir i odlikovani ratni veteran Ratnog vazduhoplovstva SAD.
Ali, ono najvažnije što je poneo iz CIA je više od 20 godina iskustva vođenja ljudskih i tehničkih operacija širom sveta. Kako kaže, zadatak mu je bio da osnažuje pojedince da „probiju društvene, finansijske i kulturne barijere koristeći proverene veštine špijunaže“.
Bustamante je pre desetak godina otvorio i firmu, prvu digitalnu platfomu koja uči obične ljude tehnikama obaveštajnog rada iz stvarnog sveta. Našao se na više uglednih lista kao savetnik za preporuku, objavio je knjigu, vodi podkast.
Šta uči Endrju Bustamante o donošenju odluka? Koji metod preporučuje kada se nađete u situaciji da treba da donesete odluku pod stresom?
Oduzmi dva
„CIA uči da u životu postoje samo tri resursa koji su zaista važni.
To su energija, vreme i novac. Energiju i novac uvek možeš da stvoriš ponovo. Vreme ne možeš. Vreme se ne može regenerisati. Dakle, uvek radiš protiv sata, sata koji otkucava, koji odbrojava, koji neumoljivo ide napred. I baš tada počinješ da osećaš pritisak vremena. Ali, ono što treba da razumeš jeste da je upravo to vreme, koje ti izaziva anksioznost, u stvari tvoje najvrednije sredstvo“, kaže Bustamante.
Današnja istraživanja pokazuju da prosečna osoba mora da donese više od 1.600 odluka dnevno. Treba da odluči kada da pokupi decu, šta da im spremi za večeru, šta da kaže partneru, kada da pozove majku. Pritom razmišlja kada da iznese smeće i kada da pokosi travnjak. Ogromna količina zadataka se vrti svakog dana, baš i kao nama kao agentima na terenu. To zovemo zasićenje zadacima – kada imaš više zadataka nego što možeš da obaviš bilo kakvom efikasnošću.
Zasićenje zadacima je opasno stanje: dovodi do smanjenih kognitivnih sposobnosti, povećanog stresa, anksioznosti i osećaja da ništa ne postižemo.
U CIA koristimo jednostavno pravilo: Koliko god zadataka misliš da možeš da obaviš istovremeno, oduzmi dva. Ako misliš da možeš sedam, radi pet. Ako misliš tri, radi samo jedan.
Ovo pravilo oslobađa resurse za manje zadataka, povećava fokus i produktivnost. Kako rasteš u produktivnosti, raste i tvoj zamah. I što je najvažnije: gradiš pozitivan stav. Suprotno, kada upadneš u stanje zasićenja zadacima, počinješ da veruješ da ne možeš ništa da postigneš, postaješ negativan i ulaziš u spiralu pada“ savetuje CIA agent.
Spirala pada
Šta kada upadnete u ovaj problem, u spiralu pada? Bustamante kaže:
„Prvi korak ka izlasku iz tog stanja jeste da priznaš da si zasićen i da nećeš uspeti da obaviš sve zadatke.
Sledeći korak je određivanje prioriteta. U CIA to zovemo ’operativna prioritizacija’: da bi misija uspela, moraš redom da eliminišeš zadatke, jedan po jedan.
Ključno pitanje koje tada postavljamo jeste: „Koji je sledeći zadatak koji mogu najbrže da završim?”
Zvuči jednostavno, možda čak i glupo, ali je zato efikasno. Jer kada ti mozak preopterete stres i nesigurnost, ta jednostavna logika ti vraća kontrolu.
- Završiš jedan zadatak.
- Smanjiš listu.
- Dobiješ zamah.
Tako gradiš produktivnost i vraćaš osećaj da ti vladaš zadacima, a ne oni tobom“ savetuje Bustamante.
Kako to izgleda u praksi?
Bustamante u jednom od svojih izlaganja prepričava situaciju iz realnosti i kako se razrešava.
„Zamisli da ti i ja sedimo sa terorističkim doušnikom na terenu. Negde smo na Bliskom istoku, možda u Aziji. Ne znamo možemo li da mu verujemo.
Možda nosi bombu.
Možda ima pištolj.
Možda ga čeka čitav tim napolju.
Ali informacije koje ima vredne su rizika. Ulazimo u prostoriju i odmah smo zasićeni zadacima. Šta radimo?
Prva najjednostavnija stvar: kažemo „zdravo.” Glupo? Možda. Ali je jednostavno, brzo i pokreće prvi korak u akciji.
Sada zamisli da se najgore stvarno i desi. Osoba vadi pištolj. Cilja na nas. Opet smo zasićeni zadacima. Da li bežimo? Pomažemo jedno drugom? Zovemo pomoć?
Odgovor – uradi sledeću najbržu stvar: Zaštiti sebe. Skloni se iza nameštaja. Lezi na pod. Pronađi zaklon. Ta radnja ti daje par sekundi da doneseš sledeću odluku.
Sada imaš jedan zadatak manje: fizički si zaštićen.
Sledeći zadatak: analiza situacije. Gde je napadač? Da li je kolega bezbedan? Koliko je puta pucao?
Uvek biraš sledeću najbržu odluku jer to te vodi ka opstanku.“
Svakodnevan život
U svakodnevnom životu, možda nećete sresti napadača sa pištoljem, ali će biti mnogo iznenađenja:
- dete koje plače i ne želi u školu,
- šef koji šalje mejl u 20h,
- partner koji ima loš dan.
„Svaki od tih trenutaka može delovati kao pretnja. Pretnja tvom miru, spavanju, karijeri, sigurnosti. I baš zato treba da reaguješ kao agent: uradi sledeću najbržu stvar.
- Možda je to: napravi sebi ručak.
- Ili: skuvaj novu kafu.
- Ili: sedi i udahni duboko tri puta.
Kako obaviš najlakši zadatak, povratiš zamah. Vraćaš samopouzdanje. Lista zadataka se smanjuje. Glava ti se čisti.
Ali, postoji još jedna prepreka: unutrašnji negativni dijalog.
U trenutku zasićenja zadacima, mozak prestaje da misli racionalno i počinje da „priča sam sa sobom”:
„Nikad nije trebalo da se upuštam u ovo, Nikad više neću uspeti da se izborim. Nisam sposoban za ovo.”
To zovemo „mentalno đubre”. Ono ubija motivaciju.
Mozak počinje da te sabotira. Ubeđuje te da odustaneš. Da nisi sposoban. A realnost je da jesi sposoban samo si izgubio trenutni kontakt s racionalnim delom sebe“ priča Bustamante.
Uradi sledeću najbržu stvar
Po rečima Endrjua Bustamante čovek je biološki programiran da sumnja i prepoznaje pretnje. To mu je omogućilo opstanak u pećinama. Ali danas, kada želi da napreduje i veruje drugima, mozak mu još nije evoluirao do te tačke. Šta je rešenje?
„Rešenje je: uvek uradi sledeću najbržu stvar. To nas je spasavalo hiljadama godina. To će ti pomoći i danas kad izgubiš fokus, kad se zatrpaš zadacima, kad se javi panika. Zato:
Već sutra ćeš se osetiti preopterećeno. Verovatno više puta. Kada to osetiš, stani i uradi najjednostavniju sledeću stvar.
I uradi to svaki put.
Vežbaj. Ujutru kod kuće. Na poslu. Pre spavanja. Neka ti to postane refleks. I kad vidiš kako ti to menja život, znaćeš da postupaš kao profesionalac. Kao neko obučen da deluje i da uspe“ preporuka je CIA agenta, danas veoma traženog savetnika.
