U časopisu Personality and Social Psychology Bulletin, profesori sa Univerziteta Cornell objavili su rezultate istraživanja o donošenju odluka.
Želeli su da utvrde da li se ljudi osećaju gore zbog loših odluka koje su doneli sami, ili zbog onih koje su doneli slušajući nečiji savet. Zbog toga su osmislili niz eksperimenata koji su podsticali učesnike da donesu pogrešne odluke.
Ulog nije bio veliki kako se učesnici ne bi osećali loše tokom istraživanja.
Zato su istraživači napravili testove uživo sa 200 učesnika i još četiri onlajn eksperimenta sa po najmanje hiljadu i po učesnika.
Odluka i kajanje
U jednom od ponavljanih primera, učesnicima je bilo ponuđeno da izaberu između dve lutrije, ali je nekima od njih dat savet koji ih je naveo da izaberu opciju sa manjom šansom za dobitak ili manjom nagradom.
Učesnici koji su poslušali savet i izabrali lošiju lutriju češće su izražavali kajanje. Oni koji su istu pogrešnu odluku doneli samostalno, češće su je jednostavno pripisivali lošoj sreći.
„Ovaj efekat se može preneti i na veće životne odluke. Naše istraživanje naglašava koliko je važno odbiti savete koji suprotni vašem unutrašnjem uverenju,“ rekla je koautorka studije Sunita Sah.
„Ljudi često veruju da će ako poslušaju tuđ savet poštedeti sebe osećaja odgovornosti ili kajanja. U stvarnosti, dešava se suprotno – još se gore osećate kada zanemarite ono što ste znali da je pravi izbor. Tačnije, ako zanemarite svoj osećaj i uverenje.“
Zanimljivo je da su ovi istraživači priznali da ih je rezultat iznenadio.
„Ako u donošenje odluke uključite još jednu osobu, pomislili biste da će to podeliti odgovornost,“ rekla je jedna od psihologa Vuli. „A ipak, ljudi ne krive više savetodavca. Krive sebe još više.“
Da li da uvek slušate sebe?
Preporuka psihologa je da umesto da slušate samo sebe kako biste se manje kajali i osećali loše, pokušate da se oslonite na proverenu trodelnu listu pitanja:
- Da li možete jasno da izrazite vašu stručnost?
Na primer, ako poznajete pravo ili digitalno izdavaštvo, logično je da ćete se više oslanjati na sopstveni instinkt u tim oblastima nego kada je reč o nečemu potpuno novom za vas. Ali i tada treba da pazite na preterano samopouzdanje. - Da li slušate savet osobe kojoj zaista treba verovati?
Zapitajte se da li ta osoba-savetodavac zaista razume vašu situaciju u potpunosti i ceo kontekst. Dobar znak je ako savetodavac postavlja mnogo pitanja umesto da vas odmah obasipa savetima koji su često puni pretpostavki. - Da li je uopšte vredno da trošite vreme na tu odluku?
Naučnici sa Cornell-a vas podsećaju: odluke koje nisu velike retko su vredne velike brige. To se odnosi i na vreme koje trošite razmišljajući o njima kao i na kajanje ako ne ispadne kako ste želeli.
„Trudite se da se ne kajete previše, koliko je to moguće. Osim ako vam vaše znanje i iskustvo jasno ne govore da je trebalo drugačije“ pišu psiholozi. Zapravo, uvek imajte na umu rezultate ovog istraživanja koje potvrđuje da je kajanje veće ukoliko poslušate nekog savetodavca čiji savet nije doneo pozitivan ishod. Pre svega i od početka poslušajte sebe, a zatim i druge.
