Koliko i na šta troše novac najbogatija domaćinstva u Srbiji?

Milovan Miličković
Milovan Miličković
Editor in Chief, Bonitet.com

Poslednji članci iz ove rubrike

Zavod za statistiku objavio je Anketu o potrošnji domaćinstava, koja je pokazala da je deset odsto domaćinstava sa najvećim primanjima u Srbiji u 2021. godini u proseku mesečno trošilo 166.651 dinar, dok je 10 odsto domaćinstava sa najmanjim primanjima imalo šest puta manju prosečnu mesečnu potrošnju, odnosno 27.615 dinara.

Ova analiza je takozvana decilna analiza, a to je postupak kojim se ekvivalentna potrošnja svih domaćinstava (potrošnja domaćinstava po potrošačkoj jedinici) rangira od najniže ka najvišoj. Tako rangirana domaćinstva dele se u deset jednakih grupa. U prvom decilu nalaze se domaćinstva čija je ekvivalentna potrošnja najniža (najsiromašnija domaćinstva), a u desetom decilu su domaćinstva čija je ekvivalentna potrošnja najviša (najbogatija domaćinstva).

Mi ćemo ovde predstaviti rezultate ankete koja se odnose na građane u desetom decilu, tj one sa najvećom potrošnjom.

Kako kažu podaci Zavoda za statistiku, najbogatija domaćinstva u Srbiji troše 166.651 dinar prosečno na mesečnom nivou, a najviše novca izdvoje za hranu (48.549). Sledeći veliki trošak je stanovanje (voda, el.energija, gas i ostala goriva) na koji izdvoje 23.839 dinara, a onda i transport (18.565). Rekreacija i kultura odnose 15.281 dinar mesečno, odeća i obuća 10.878, a ostali lični predmeti i ostale usluge 9.939 dinara mesečno.

Kako najbogatiji u Srbiji troše novac?

Kada se uporedi, prema ovoj statistici, domaćinstva u desetom decilu, najbogatiji u Srbiji, na primer, za obrazovanje potroše 3.207 dinara, dok oni u prvom, najsiromašniji, 27 dinara. Slična situacija je, na primer, sa odlaskom u restorane i hotele 6.645 prema 296 dinara.

Kada je hrana u pitanju najbogatija domaćinstva izdvajaju na nju 29,2% odsto od ukupno potrošenog novca, dok je taj procenat kod najsiromašnijih 45,5%.

Kada se uporede izdvajanja najbogatijih građana (desetog decila) u odnosu na sve ostale (ostalih devet decila), oni procentualno izdvajaju najviše za alkoholna pića i duvan (5,3%, ostali ispod toga), odeća i obuća (6,5%), transport (11,1%), rekreaciju i kulturu (9,2%, ubedljivo najviše), obrazovanje (1,9%), restorane i hotele (4%).   

1 KOMENTAR

  1. Zavod za statistiku treba zakonom zabraniti. Ove informacije nikoga ne interesuju a i poznate su bez neke statistike. Mogu da interesuju velike kompanije koje investiraju novac u određene proizvode što ne odobrava radna mesta i plate u Zavodu jer takva istraživanja treba da plate kompanije kojima je potrebna takva vrsta statistike. Žali Bože novca jer se isti može pametno uložiti.

Komentari

Molimo unesite svoj komentar!
Ovde unesite svoje ime

Preporučujemo

Pratite nas