Ekonomista sa Massachusetts Institute of Technology (MIT), Sendil Mulanatan, zabrinut je zbog načina na koji ljudi razvijaju veštačku inteligenciju (AI). Posebno je zabrinut kako se ona koristi na radnom mestu.
Mulanatan je univerzitetski profesor računarskih i bihejvioralnih nauka. Njegova trenutna istraživanja koriste mašinsko učenje kako bi se razumela složena pitanja ljudskog ponašanja, društvene politike, a posebno medicine.
Jedan je od profesora koji vode laboratoriju Berkeley-UChicago Laboratory for Systems Medicine i suosnivač inicijative za računarsku medicinu, Nightingale. Takođe je suosnivač aplikacije Pique, koja menja način na koji ljudi čitaju knjige i uče. Suosnivač je i kompanije Dandelion, koja podstiče primenu veštačke inteligencije u zdravstvu. Mulanatan je i dobitnik prestižne MacArthur stipendije (poznate kao „stipendija za genijalce“)
Veoma iskusan i aktivan u kreiranju i korišćenju veštačke inteligencije, profesor Mulanatan je upozorio na ključne opasnosti od upotrebe AI i preporučio da mora brzo da se reaguje.
Biće težak povratak
U intervjima koje je nedavno dao za Wall Street Journal i nekoliko uglednijih medija, profesor je govorio o jednom od najvećih pitanja u vezi sa ovom revolucionarnom tehnologijom:
Da li će ona zameniti ljudske poslove?
Njehova procena je da ne mora nužno da bude tako, ali „kako bismo AI držali na svojoj strani, moramo da preispitamo ciljeve koje kompanije postavljaju sebi dok razvijaju nove AI alate“. Po njegovom mišljenju, fokus treba da bude na dopuni ljudskih sposobnosti, a ne na automatizaciji.
„Da li ćemo na kraju praviti stvari koje nas zamenjuju ili stvari koje unapređuju naše sposobnosti – to je nešto na šta možemo da utičemo“, rekao je Mulanatan, iako priznaje da oseća „istu hitnost kao i svi drugi: ako nastavimo putem automatizacije, biće veoma teško da se vratimo i počnemo da menjamo stvari.“
Četbot kao učitelj
Kako je rekao, glavni problem jeste što svaki put kada Anthropic, OpenAI ili Google predstave novi model, uvek se hvale kako su postigli bolje rezultate na određenim testovima. Profesor to vidi kao začarani krug, jer „na mnogo načina ti testovi određuju na čemu modeli treba da budu dobri“, a kompanije se zapitaju mogu li napraviti alat koji može da uradi nešto isto tako dobro kao čovek. To znači da „pravimo algoritme sa velikim potencijalom za automatizaciju“.
Iz perspektive kompanija koje koriste AI alate, Mulanatan smatra da je potrebno preispitati i filozofiju njihove primene. Naveo je primer kol-centra koji koristi AI alat kako bi pomogao zaposlenima da bolje odgovore na pitanja klijenata, nudeći im predloge šta da kažu. Kompanije uglavnom uoče poboljšanje u učinku radnika, rekao je, a „otkriju i da najlošiji radnici imaju najviše koristi“. Nakon što zaposleni dovoljno dugo rade uz pomoć AI četbota, njihova efikasnost se poboljša. „Tako se zapravo ispostavilo da taj bot nije pomoćnik – on je učitelj“.
Ali, neki proizvođači veštačke inteligencije žele da nastave punom brzinom sa razvojem AI tehnologije. OpenAI je posebno usredsređen na svoj cilj stvaranja prave opšte veštačke inteligencije (Artificial General Intelligence). Ove sedmice kompanija je objavila nove modele GPT-4.1 za koje se tvrdi da „prevazilaze dosadašnje najbolje modele OpenAI-ja u programiranju, praćenju složenih uputstava i razumevanju velikih skupova podataka“.
To zvuči upravo kao ono na šta Mulanatan upozorava da ne bi trebalo da se radi:
Aktivno merenje uspešnosti AI sistema prema kriterijumima koji se koriste za zamenu ljudskih analitičara ili programera.
To se poklapa i sa nedavnim upozorenjima lidera iz tehnološke industrije da bi AI zaista mogao da zameni poslove programera, kao i sa planovima OpenAI-ja da objavi alate koji to mogu da postignu. Takođe, direktor Mete, Mark Zakerberg, otvoreno je izjavio da planira da zameni neke programere srednjeg nivoa AI alatima.
Nećemo AI, hoćemo stvarnu osobu
Jedan skromniji primer AI kao dopune dolazi od kompanije Opera, poznate po svom veb pretraživaču. Ona je nedavno predstavila svoj AI sistem unutar pretraživača pod imenom Browser Operator. To je alat koji je tokom demonstracije uživo pokazao da može automatski da obavlja neke svakodnevne kancelarijske zadatke, poput popunjavanja veb obrazaca ili naručivanja proizvoda.
Henrik Leksou, direktor marketing tehnologija i AI razvoja u Operi, objasnio je u intervjuu za Inc. da je ovaj alat zamišljen kao „prijatelj koji sedi pored vas“, posebno u kancelarijskom okruženju gde je „ključni deo gotovo svakog posla, bez obzira na industriju, korišćenje interneta, pretraživanje informacija, popunjavanje obrazaca“.
Operator je, kaže Leksou, tu da pomogne, a ne da vas potpuno zameni i „uradi posao umesto vas“. Ovakva primena AI kao dopune ljudskom radu znatno je bliža idealima koje promoviše Mulanatan.
Konačni ishod verovatno će zavisiti od prakse, zaključio je profesor.
„Ako se pokaže da su određeni AI alati bolji od ljudskih radnika ili značajno jeftiniji ili mogu da urade posao za troje ljudi pod nadzorom jednog verifikatora, neki poslovi će zaista biti izgubljeni zbog automatizacije. Međutim, ako druge kompanije usvoje pristup u kom AI povećava vrednost i veštine ljudi, možda ćemo svedočiti i porastu potražnje za ljudskim veštinama“.
Zašto stratezi za AI treba da razmišljaju kao Mulanatan? Odgovor su dali i sami njeni tvorci:
Zato što će mušterije želeti da razgovaraju sa stvarnom osobom, a ne sa veštačkom inteligencijom.
