Veštačka inteligencija (AI) bi trebalo da utiče na skoro 40 odsto svih radnih mesta, navodi se u novoj analizi Međunarodnog monetarnog fonda (MMF).
Direktorka MMF-a Kristalina Georgieva tim povodom je rekla da će „u većini scenarija AI verovatno pogoršati ukupnu nejednakost“, prenosi BBC.
Georgieva dodaje da kreatori politike treba da se pozabave „zabrinjavajućim trendom“ kako bi „sprečili da tehnologija dalje podstiče društvene tenzije“.
MMF je saopštio da će veštačka inteligencija verovatno uticati na veći deo radnih mesta – oko 60 odsto – u naprednim ekonomijama. U polovini ovih slučajeva, radnici mogu očekivati da će imati koristi od integracije AI, što će povećati njihovu produktivnost.
U drugim slučajevima, AI će imati sposobnost da obavlja ključne zadatke koje trenutno izvršavaju ljudi. Ovo bi moglo smanjiti potražnju za radnom snagom, uticati na plate, pa čak i iskoreniti radna mesta.
Rizik nejednakosti među nacijama
U međuvremenu, MMF predviđa da će tehnologija uticati na samo 26 odsto radnih mesta u zemljama sa niskim prihodima.
Georgieva je rekla da „mnoge od ovih zemalja nemaju infrastrukturu ili kvalifikovanu radnu snagu da iskoriste prednosti veštačke inteligencije, što povećava rizik da bi tehnologija vremenom mogla da pogorša nejednakost među nacijama“.
Uopšteno govoreći, radnici sa višim prihodima i mlađi radnici mogu videti neproporcionalno povećanje svojih plata nakon usvajanja AI.
Radnici sa nižim primanjima i stariji radnici bi mogli da zaostanu, smatra MMF.
„Za zemlje je ključno da uspostave sveobuhvatne mreže socijalne zaštite i ponude programe prekvalifikacije za ugrožene radnike“, rekla je gospođa Georgieva. „Na taj način možemo učiniti tranziciju veštačke inteligencije inkluzivnijom, štiteći sredstva za život i suzbijajući nejednakost.