Naslednica Missoni porodičnog biznisa koji traje već 70 godina

U malom mestu u Lombardiji bračni par Missoni Otavio i Rosita osnovao je 1953. godine prodavanicu za izradu i prodaju trikotaže. Posao je krenuo dobrim putem pošto je ekstravagantna Ana Pjagi, ugledni modni urednik, podržala Missoni kuću i pošto se desila ta 1967. godina preokreta.

Missoni bez brushaltera

Te presudne 1967, pred samo početak revije, Rosita Misoni je naredila svim modelima da pred sam izlazak na pistu skinu sa sebe brushltere, pod izgovorom da su pogrešne boje. Tako je i bilo i pošto su materijali Missoni tkaknina bili transparentni, a pogotovo pod scenskom rasvetom, ovakav revijski nastup bio je senzacija.

Missoni nisu dobili pozivnicu za reviju naredne godine, ali je zato posao beležio neočekivan rast. Proširio se na američko tržište, otvorna je nova fabrika, Missoni je ušao u posao dizajniranja kostima za potrebe opere i pozorišta, (La Scala), tradicionalnih zidnih tapiserija.

Mamu Rositu više ne zanima

Devedesete su bile prekretnica u ovakvo osmišljenom porodičnom poslu, jer je Rosita, glavna za sva pitanja i odgovore, rešila da se izađe. Kako je izjavila, moda je više nije zanimala. Ostalo je troje naslednka i zvanično si im roditelji prepustili firmu.

• Vitorio postaje marketing direktor.
• Аnđela preuzima dizajn ženskih kolekcija.
• Luka dizajnira muške, ali se bavi i događajima.

Ključna godina i neočekivana smrt

Godine 2011. Missoni pristaje da svoje kreacije plasira u Target Store lancu prodavnica i to po neočekivano niskim cenama. Desilo se čudo – u roku od 24 sata sve je bilo rasprodato (neki su se komadi ubrzo našili na eBay platformi po značajno višim cenama).

Dve godine kasnije brat Vitorio gine u avionskoj nesreći. Angela Misoni dovodi ne mesto direktora iskusnu Roselu Đardini koja je napustila mesto kreativnog dorektora Moschino kuće. Posao napreduje i uključuju se unuci pod okriljem brenda Missoni M baveći se proizvodnjom naočara, parfema i aksesoara.

Uz modnu industriju, Missoni prodica duboko zalazi u razvijanje hotelijerstva kao i u proizvodnju nameštaja.

Pre 5 godina porodica Missoni je prodala 41,2% kompanije investicionom fondu Fondo Strategico Italiano za 82 miliona dolara.

Teret velikog nasleđa

Anđela Misoni nije jedina naslednica Missoni porodičnog posla, ali je jedina koja je dokazala da je ona ’ta koja će nositi šlem’.

„Preuzela sam taj šlem. Uvek sam bila tu, u toku, živela sam u svetu mode i ni u jednom drugom. Ali, mnogo se toga promenilo. Cela igra se promenila“, rekla je za The Talks Anđela Misoni.

„Tata me je jednom mudro posavetovao da moram da nađem rešenje da sarađujem sa porodicom, pogotovo sa majkom koja je bila veoma zahtevna i ’teška’. Rekao mi je

’Zamisli ovaj posao kao jedan veliki šešir i pod njim možeš da radiš po svome. Ne moraš da sarađuješ sa majkom svaki dan’“, bile su reči na koje Anđela često pomisli.

Šta se to tako bitno promenilo?

„Žan Pol Gotje, Džon Galiano, Helmut Leng, Žil Sander, bili su talenti za koje sam mislila da nikada neće nestati. Odrasla sam sa ovim mitovima od ljudi. Ali, igra se potpuno promenila – stigao je svet luksuza, globalizacije i ogromnog tržišta sa mnogo novca. Danas imamo velike i moćne kompanije koje su počele da plaćaju ogromne novce da bi dobile talente, od frizera, šminkera, dizajnera, advertajzing ekipe“, kao važno istakla je Anđela Misoni.

Kako Missoni rešava problem sa skupim talentima?

„Ono što bih najviše želela je da promenim je ta komercijalna strana. Volela bih da nađem komercijalne sasradnike koji imaju viziju, koji gledaju u budućnost. Jer, ljudi koji znaju šta su prodali juče, ne trebaju mi. Želim da osetim entuzijazam kod svakoga, u svakom ćošku kompanije. Oni koji su umorni, mogu da idu i traže novi posao. Neophodno je sveže oko pogotovo za svet mode“, navela je jedna od Missoni naslednca.

Missoni teret

Svaki porodičan biznis je poseban izazov i nije ni čudo što je veliki broj sa velikim entuzujazmom započet, ali je retko koji stigao do trećeg kolena.

Anđela Misoni govori o teretu koji svaki dan nosi kao ćerka Missoni začetnika i čija su deca takođe u poslu.

„Tata nikada nije razumeo mamu zašto moraju da se šire kada već zarađuju dovoljno i imaju sve što im treba. Nikada nije imao materijalne potrebe. Ali, zato je mama neprestano insistirala na novim projektima. Govorio joj je:

„ Ne razumem te Rosita! Zašto hoćeš da radiš za više novca? Da, imaćeš ga mnogo, ali nećeš stići da ga potrošiš!“

Biti potomak poslovnih ljudi i porodičnog posla znači naslediti i korenje koje daju snagu, bez sumnje. Veoma je jako i moćno. Ali, kako je to Anđela Misoni rekla:

„Uvek kažem ’mi’. To je izraz osećaja da poštujem svoju prošlost i to je veoma važno. Ali, korenje nije dovoljno. Moramo da gledamo napred, ne možemo da živimo u prošlosti“