Orbanov zet kupio srpskog distributera

Waberer’s Group, mađarski logistički gigant, kupio je većinski udeo od 55% u, kako navode u saopštenju, ključnom igraču na srpskom tržištu distribucije, MD International (MDI). Vrednost transakcije nije saopštena.

MDI je osnovan kao mala porodična firma 1997. godine, a zadužen je za distribuciju brendova kao što su Vileda, Henkel i Pionir.

Vest je prva objavila Bloomberg Adria.

Kupuju i preostalih 45 odsto

Kao se navodi u saopštenju mađarske kompanije, MDI podržava Waberer-ov strateški cilj da postane vodeći provajder kompleksnih logističkih usluga u regionu.

Waberer’s Group kupuje većinski vlasnički udeo od 55% u MDI i istovremeno dobija opciju za preuzimanje preostalih 45% udela, navodi se.

Srpska kompanija je u 2022. godini zabeležila prihod od 50,3 miliona evra i neto dobit od 1,7 miliona evra.

Žolt Barna, predsednik-izvršni direktor Waberer’s International Nirt., izjavio je u vezi sa akvizicijom da je sticanje većinskog vlasničkog udela u MDI-u prvi značajan korak na putu kojim Waberer ima za cilj da postane vodeći provajder sveobuhvatnih logističkih usluga u regionu. “Waberer’s je postigao značajan uspeh u Mađarskoj u oblasti sveobuhvatnih logističkih usluga, koje namerava da regionalno proširi kroz akvizicije u budućnosti”, rekao je.

Ko je Ištvan Tiborc, zet Viktora Orbana?

Od nedavno većinski vlasnik Waberer International je BDPST Group, investiciona kompanija u vlasništvu zeta mađarskog premijera Viktora Orbana, Ištvana Tiborca.

Tiborc je među 30 najbogatijih Mađara, ali i 30 najuticajnijih. Otkako je 2013. oženio Orbanovu ćerku, počeo je njegov uspon na biznis sceni. Preko BDPST, pored Waberer-a, ima portfolio najelitinijih nekretnina u Budimpešti, hotele, skijalište u Austriji i poneku banku.

U jednom tekstu britanskog Guardian-a navode ga kao glavnog korisnika novca iz EU fondova. Kao jedan od primera navode da je 2013.godine zet Viktora Orbana preko svoje firme Elios Innovativ dobio posao da snadbe mađarske gradove uličnim osvetljenjem. Novac je dobijen iz EU fondova, a ustanovilo se da su “lampe” bile skuplje 56 odsto od uobičajne cene.