Tehnološki guru Kevin Keli, jedan je od najoriginalnijih mislilaca danas. Rado ga citiraju u profesorskim krugovima, godinama piše za medije i objavljuje knjige u kojima se bavi potencijalnim scenarijima budućnosti sveta. Pored neosporne znatiželje i obrazovanja koje mu je čvrsta podloga za predviđanje budućnosti, Keli je futurista umetničke duše.
Mnogi kritičari koji su imali priliku da razgovaraju sa Kevinom Kelijem saglasni su da je on istraživač koji u razgovoru sagovornika uvek usmeri na pitanja o kojima ovaj nije do tada razmišljao.
Poslednjih desetak godina Keli je usredsređen na veštačku inteligenciju i sve tehnološke priče koje su aktuelne. „Mozak tog čoveka nikada ne prestaje da radi i uči, pa mu se stalno vraćam kao mentoru za uvide u gotovo svaku inovaciju“ napisao je Piter Lejden u jednom od svojih tekstova.
Da krenemo od nule
Od čuvene promocije Kelijeve knjige 2016. Neizbežno (The Inevitable: Understanding the 12 Technological Forces That Will Shape Our Future) na kojoj se raspravljalo o narednih 30 godina tehnologije, Keli je u svojim analizama i istraživanjima ušao duboko u svet tehnologije i alata, nove ekonomije i ljudskih mogućnosti. Istražuje kako ljudi mogu da iskoriste veštačku inteligenciju, da problikuju svet i učine ga mnogo boljim u narednih 25 godina.
„Imamo priliku da to izvedemo jer ova nova sredstva nose ogroman pozitivan potencijal. Ono što nedostaje u ovom istorijskom trenutku jeste nova velika priča o tome kako bismo to zaista mogli da sprovedemo u delo. Koji je okvir za novu vrstu ekonomije i društva – ako ne i civilizacije -koja nam je sada na dohvat ruke?
Moramo da krenemo od nule, da sagledamo nove dostupne tehnologije, uzmemo u obzir novo znanje o tome kako svet zaista funkcioniše i zacrtamo pozitivan, ali izvodljiv nov put napred. Ne da predviđamo šta će se dogoditi, već da napravimo strategiju o tome šta bi moglo da se desi“ rekao je Keli.
Plan za 25 godina
Saradnici i svedoci Kelijevog rada kažu da mu je njegova neiscrpna intelektualna radoznalost omogućila duboko razumevanje širokog spektra tehnologija. „Putovao je više po planeti nego iko koga poznajem. On je nepopravljivi optimista koji uvek pokušava da vidi svetlu stranu budućnosti“ u recenziji Kelijevih knjiga piše Lejden.
U jednom od nedavnih intervjua Keli je izneo načine na koje ljudi treba da počnu da razmišljaju o oblikovanju plana za narednih 25 godina.
„Želim da počnem ne govorom o AI, već o AI-jevima, u množini. Želim da naglasim da ćemo uskoro imati posebne i specifične AI-jeve, koji rade različite stvari. Oni će morati da se regulišu, upravljaju i finansiraju na različite načine.
Ne postoji jedna mašina. Ne postoji ‘mašinizacija’. Postoje različite mašine – od automobila do fabričkih linija i kućnih aparata. Dakle, možemo govoriti o industrijalizaciji uopšteno, ali vrlo brzo poželećemo da govorimo o specifičnim i različitim mašinama koje rade različite stvari i imaju različite uticaje.
Mislim da o AI moramo da razmišljamo na isti način. Možemo govoriti o ‘AI-zaciji’ ili, kako ja to zovem, ‘kognifikaciji’ stvari, ali imajte na umu da to nije jednolična, jedinstvena, monolitna sila“ rekao je Keli i svoj termin ’kognifikacija’ objasnio kao opremanje znanjem i inteligencijom.
Moguća scenarija
Kada se govori o scenarijima koji mogu da snađu novi tehnološki opremljen svet, Kevin Keli je usmeren na pozitivan, ali moguć scenario za 2050. godinu
Polazi od pretpostavke da je budućnost veoma neizvesna i da je potrebno razumeti raspon od najmanje četiri moguća scenarija.
Kevin veruje da će AI zapravo povećati neizvesnost u narednim godinama i nedavno je razmatrao posledice dve ključne neizvesnosti:
- Da li će AI postati centralizovan u rukama nekolicine ili radikalno decentralizovan, sa mnoštvom malih AI sistema koje kontroliše veliki broj aktera?
- Da li će AI prvenstveno služiti za nadogradnju ljudi kao radne snage ili će uglavnom raditi nezavisno, potencijalno ih zamenjujući?
Ishod ukrštanja samo te dve ključne neizvesnosti stvorio bi veoma različite svetove.
Pozitivan scenario koji Kevin Keli želi da se ostvari bio bi onaj u kojem je AI decentralizovan i koristi se za unapređenje ljudi. Misli da je to kulturološki sjajno jer je više nalik internet kulturi. Bez dozvola. Dobro je za solo preduzetnike.
Emotivni roboti
Keli je, na iznenađenje novinara i publike ponudio novu temu za razmišljanje:
„Mislim da ćemo veoma brzo programirati emocije u robote. Za neke ljude to će biti najstrašnija stvar, čak više od same inteligencije. Biće to činjenica da će roboti biti veoma emotivni i da će se ljudi vezivati za njih.
Kao i u svemu drugom, mislim da će u nekim slučajevima roboti sa emocijama biti zaista dobri. Dobri su u tom smislu što su emocije jedno od najboljih načina za komunikaciju. Ako želite da komunicirate s nama ljudima, mi reagujemo na emocije, i zato je posedovanje emotivne komponente u robotima veoma pametan, snažan način da nam se pomogne u radu s njima.
I postoje druge stvari, poput bola. Mašine, roboti, osećaće bol. Programiraćemo ih da osećaju bol, jer je bol veoma korisna stvar. Ako se deo vaše mašine ošteti, signal bola sprečiće vašeg robota da se dalje povređuje, da ga dodatno oštećuje, i to je veoma utilitarna stvar. Zato mi ljudi imamo bol.“
’AI-first’
Procena Kelija je da će velikim etabliranim korporacijama biti veoma teško da se prilagode AI-ju. Promena će možda doći tek osnivanjem novih kompanija koje su od početka organizovane oko AI-ja. Toliko je teško promeniti velike stare kompanije. Tu postoji previše inercije.
„Zato će možda biti potrebna jedna generacija, najmanje decenija ili više, da nova garnitura kompanija, koje su ’AI-first’, pionirski uvede novu strukturu i umnoži se.“
Ovi novi ’AI-first’ startapovi mogli bi da izrastu u sledeću generaciju dominantnih tehnoloških igrača, potiskujući sadašnje gigante poput Google-a i Amazona, koji su sami svojevremeno potisnuli prethodnu generaciju kao što je IBM i slične. U tom procesu oni će biti pioniri novih vrsta poslova:
Uveren sam da ćemo stvoriti milione novih poslova koji sada ne postoje, a koje će omogućiti i osnažiti upravo AI. To što ih ne mogu sad sve nabrojati je nedostatak moje mašte, ali biće poslova koji će koristiti ove AI-jeve, ove misleće mašine, u nekoj funkciji za obavljanje novih zadataka“ rekao je Keli.
Ko će vredeti više?
Koji su to novi poslovi koje će AI omogućiti? Jasno je da je rad sa veštačkom inteligencijom veština. Nema sumnje da će ’AI šaptači’ i ljudi koji su zaista dobri u tome biti ekvivalent današnjim programerima.
Neko ko je stvarno, stvarno dobar u komunikaciji s AI-jem i može da natera sisteme da urade stvari koje obični ljudi ne mogu, biće vredan. To se već dešava. Već se vidi da neki ljudi mogu da navedu AI-jeve da kreiraju slike ili vizuale na način za koji drugi nemaju predstavu kako im to uspeva.
„Za sada, svi koji koriste AI izgleda da misle da najbolje funkcioniše u partnerstvu s ljudima. Generatori AI slika veoma su kreativni, orijentisani na detalje i mogu da iznenadi. Ali, AI nema dobar osećaj za to šta mi ljudi zapravo tražimo. To je ljudska strana priče“ rekao je Keli uz napomenu da je plan za naednih 25 godina veoma važan segment ljudskih života.
