Vilijam Stokvel (gospodin na slici sa ašovom) je predsednik i izvršni direktor kompanije Stockwell Elastomerics, porodične kompanije stare preko 100 godina.
Gotovo 35 godina je bio na čelu kompanije i bilo je vreme da počne ozbiljno da razmišlja o budućnosti kompanije koja je bila u njegovoj porodici od kada ju je njegov pradeda osnovao 1919. godine.
“Izgradili smo uspešan posao u Filadelfiji, praveći prilagođene silikonske zaptivke za klijente. Imali smo tri zgrade i zapošljavali više od 100 radnika širom grada. Tokom godina, odbijao sam upite skoro svih — većih konkurenata, dobavljača, privatnih kompanija i strateških korporacija. Imao sam čak potpisan ček na stolu od nekog ko je hteo da nas kupi i rekli su mi samo da napišem cifru. Odbio sam,” priča Stokvel za Fortune.
Neki su prodali pa požalili
On kaže da mu je 2014. godine postalo je jasno da neće moći da vodi kompaniju zauvek i da mora da pronađem rešenje koje će uvažavati naporan rad i doprinos zaposlenih u proizvodnji koji su ih učinili uspešnim.
Razmišljao je o tome šta će se desiti sa njegovim zaposlenima ako proda kompaniju strateškom kupcu ili privatnom kapitalu za dobar novac, a oni presele fabriku i naprave problem zaposlenima. To se stalno dešavalo. “Poznavao sam nekoliko bivših vlasnika preduzeća koji su to uradili i požalili zbog odluke. Nisam hteo da budem jedan od onih vlasnika koji su se trudili da uzmu veliki novac dok su svoje ljude izlagali riziku.”
“Kada sam počeo da razmatram opcije, čuo sam za nešto što se zove plan vlasništva nad akcijama zaposlenih ili ESOP, kvalifikovani plan za penzionisanje koji omogućava kompanijama da dele vlasništvo sa svojim radnicima. Otišao sam na nekoliko ESOP konferencija, željan da naučim što više mogu i sve je počelo da ima više smisla.”
“Za mene je to bila laka odluka”
Godine 2017. prešao je na ESOP od 30% da bi priča startovala.
“Ideja je bila da na kraju dođem do 100%, ali sam želeo da budem siguran da sam, pošto sam ustupio kontrolu nad kompanijom, učinio sve što sam mogao da budem siguran da će ostati u Filadelfiji i ostati u vlasništvu zaposlenih”, priča on i dodaje da je četiri godine kasnije 45 odsto kompanije bilo u vlasništvu zaposlenih, a prošle godine i svih 100 odsto.
Zaposleni su na njegovu ideju u početku gledali čudno, ali vremenom su shvatili šta se dešava. Kaže da je sve uradio zbog ljudi koji su decenijama gradili kompaniju.
“Za mene je to bila laka odluka. Kao vlasnicima preduzeća, ne treba novac da nam bude cilj. Trebalo bi da budemo otvoreni da delimo deo bogatstva”, kaže Stokvel koji kaže da je čvrsto uveren da je redovnost dobrog rada, uz dobru platu, osnova za dobar život.
