„Ako vam se dešava da zaboravljate imena, detalje sa sastanaka ili informacije koje ste „sigurno znali“, verovatno ste se zapitali da li je to stres, godine ili preopterećenost informacijama“ u jednom od svojih novijih tekstova piše Bil Marfi poslovni savetnik i pisac.
U najnovijem tekstu Marfi pominje zanimljivo istraživanje iz oblasti neuronauke koje navodi da postoji jednostavan, ali moćan način da trenirate mozak i to bez aplikacija i skupih kurseva.
Tri pitanja na početku
Na početku se postavljaju tri konkretna pitanja:
- Koja je nekretnina u igri Monopol statistički najčešće posećena i zašto?
- Koja svakodnevna navika tokom noći tiho narušava vaše pamćenje, čak i kada mislite da ste „dovoljno spavali“?
- Ko je prvi fudbaler koji je postigao golove na pet različitih FIFA svetskih prvenstava?
Ako ste osetili radoznalost ili blagu frustraciju, to je deo poente.
Prema novoj studiji objavljenoj u časopisu Journal of Neuroscience, sposobnost da odgovarate na „dublja“, detaljna pitanja može doslovno da menja strukturu mozga i da potencijalno štiti kognitivne funkcije kako starite.
Šta su istraživači otkrili?
Studiju je predvodio Erik Ving iz bolnice Baycrest u Torontu. Istraživači su uporedili 29 iskusnih posmatrača ptica (uzrasta od 24 do 75 godina) sa 29 početnika.
Na prvi pogled, posmatranje ptica deluje kao neobičan primer. Ali iz perspektive neuronauke, to je gotovo idealan model. Prepoznavanje ptica zahteva:
- dugotrajnu koncentraciju,
- precizno vizuelno razlikovanje sitnih detalja,
- snažno oslanjanje na memoriju pod vremenskim pritiskom.
Eksperti razlikuju stotine vrsta na osnovu suptilnih razlika: zakrivljenosti kljuna, oblika repa, šara na krilima.
Koristeći specijalizovane MRI snimke, istraživači su otkrili da su kod stručnjaka prisutne strukturne razlike u delovima mozga povezanim sa pažnjom i percepcijom. Jednostavnije rečeno: godine fokusiranog učenja ostavile su fizički trag u mozgu.
Podaci takođe sugerišu da ove promene mogu ublažiti deo kognitivnog opadanja povezanog sa starenjem — barem u oblastima koje su trenirane.
Ne radi se o pticama
Da li to znači da morate odmah da kupite dvogled? Ne.
Suština, kako Marfi objašnjava, nije u hobiju kao takvom, već u vrsti mentalnog angažmana.
Ranija istraživanja pokazala su da stručnjaci ne samo da bolje prepoznaju objekte iz svoje oblasti, već ih drugačije organizuju mentalno i fiziološki u mozgu. Početnici grupišu po površinskim osobinama (veličina, boja), dok eksperti razmišljaju u strukturnim kategorijama.
Ta razlika ima direktan uticaj na pamćenje. Što je vaše znanje strukturisanije, lakše „kačite“ nove informacije na postojeću mentalnu mrežu.
Drugim rečima, pamćenje nije skladište činjenica. Ono je sistem za izgradnju modela sveta.
Šta ovo znači?
Moderna neuronauka sve jasnije i sve češće poručuje: mozak odrasle osobe mnogo je plastičniji nego što mislimo.
Kontinuirano, naporno, detaljno učenje ostavlja dugotrajan trag. To mogu biti:
- muzika,
- šah,
- fotografija,
- analiza finansijskih tržišta,
- sport sa taktičkom dubinom,
- ili bilo koja aktivnost koja zahteva preciznost i mentalni napor.
Ključ je u kontinuiranom angažmanu i radu sa detaljima, a ne u pasivnom konzumiranju informacija.
I odgovori na pitanja
Ovo su odgovori na pitanja s početka:
- Najposećenija nekretnina u Monopolu je Illinois Avenue, jer izlazak iz zatvora i najčešći zbir bacanja kockica vode igrače upravo tamo.
- Navika koja narušava pamćenje? Proveravanje telefona noću i fragmentacija sna. Čak i kratka buđenja ometaju konsolidaciju memorije.
- Prvi fudbaler sa golovima na pet svetskih prvenstava je Kristijano Ronaldo (2006, 2010, 2014, 2018, 2022).
Ako želite da dugoročno očuvate kognitivnu oštrinu, ne morate da jurite „magična rešenja“. Potrebno je da izgradite hobi ili profesionalnu disciplinu koja zahteva temeljno promišljanje, razmatranje, analizu, kritičko razmišljanje i preciznost.
Pamćenje se ne jača gomilanjem informacija, već izgradnjom složenih mentalnih mapa.
A to je dobra vest: vaš mozak se može trenirati ako mu date pravi izazov.
