Sociolog Rene Almeling, profesorka na Univerzitetu Jejl, smatra da način na koji postavljate pitanja u velikoj meri određuje i kvalitet odgovora koje dobijate. U autorskom tekstu za Behavioral Scientist ukazuje na zanimljivu razliku između dva naizgled slična pitanja: „zašto“ i „kako“. Dok prvo uglavnom traži objašnjenje, drugo vodi ka razumevanju okolnosti, odnosa i procesa koji su doveli do određenog ishoda.
„Pitanje „zašto“ nas prati od detinjstva. Tako upoznajemo svet, pokušavamo da razumemo tuđe postupke i pronađemo uzroke događaja. U poslovnom okruženju ono je gotovo nezaobilazno. Kada projekat propadne, postavlja se pitanje zašto nije uspeo. Kada kompanija ostvari izvanredne rezultate, rukovodioci žele da znaju zašto se to dogodilo. Taiči Ono, jedan od tvoraca Toyotinog proizvodnog sistema, upravo je na ponavljanju pitanja „zašto“ zasnovao poznatu metodu otkrivanja osnovnog uzroka problema“ piše sociolog.
Međutim, Almeling primećuje da je ljudsko ponašanje mnogo složenije od tehničkog procesa i da potraga za jednim uzrokom često prikriva važan deo priče.
Ako nekoga pitate zašto radi određeni posao, verovatno će odgovoriti da se za to školovao, da mu je potreban novac ili da mu odgovaraju uslovi rada. Ali, ako ga pitate kako je dospeo na to radno mesto, odgovor će gotovo sigurno biti drugačiji. U njemu će se pojaviti ljudi koji su mu pomogli, odluke koje je donosio, slučajni susreti, propuštene prilike i okolnosti na koje nije mogao da utiče. Umesto jednog razloga, dobićete priču o tome kako se oblikovao nečiji profesionalni život.
Almeling navodi sopstveni primer. Njena karijera profesorke na Jejlu nije nastala kao rezultat jednog preciznog plana. Posle studija radila je u neprofitnom sektoru, razmišljala o doktoratu, savetovala se sa profesorima i birala univerzitete. Priznaje da je izbegavala mesta sa hladnim zimama, ne sluteći da time isključuje neke od najboljih socioloških programa. Na kraju je doktorirala na UCLA i 2007. dobila posao na Jejlu, neposredno pre velike ekonomske krize koja je značajno smanjila mogućnosti zapošljavanja u akademskom svetu.
Na pitanje zašto je postala profesorka mogla bi da ponudi jednostavno objašnjenje. Ali, tek pitanje kako otkriva koliko su na njen put uticali drugi ljudi, lične sklonosti, neizvesnost i istorijski trenutak.
Razumevanje problema počinje razumevanjem procesa
Ova razlika posebno je važna kada pokušavate da razumete ponašanje ljudi unutar kompanija. Pitanje zašto zaposleni odlaze iz kompanije može da proizvede nekoliko očekivanih odgovora:
- nezadovoljstvo platom,
- loše rukovođenje
- ili nedostatak mogućnosti za napredovanjem
Međutim, pitanje kako je do njihovog odlaska došlo otvara mnogo širi prostor za analizu. Ono zahteva da se sagleda kako su se menjali odnosi, kako su donošene odluke, kako su zaposleni doživljavali svoj položaj i u kom trenutku je nezadovoljstvo postalo dovoljno veliko da odluče da odu.
Almeling kao primer navodi razliku u zaradama između žena i muškaraca. Umesto da se pitamo samo zašto žene i dalje zarađuju manje, korisnije je istražiti kako se ta razlika održava kroz zapošljavanje, određivanje plata, napredovanje i svakodnevno funkcionisanje organizacija. Takav pristup ne nudi brzo objašnjenje, ali omogućava da se prepoznaju konkretni mehanizmi koji održavaju problem.
U tome je, prema njenom mišljenju, i suštinska prednost pitanja „kako“. Ono povezuje pojedinačne odluke sa odnosima među ljudima, pravilima institucija i širim društvenim okolnostima. Pomaže da se vidi ono što ostaje skriveno kada se zadovoljimo jednim, naizgled logičnim odgovorom.
Isti princip važi i za velike društvene probleme. Kada se pitamo zašto siromaštvo opstaje ili zašto se ne preduzimaju odlučnije mere protiv klimatskih promena, lako je odgovornost pripisati političarima, korporacijama ili institucijama. Takva objašnjenja mogu biti delimično tačna, ali često ostavljaju utisak da se ništa ne može promeniti.
Pitanje kako je određeni problem nastao i kako se održava usmerava pažnju na konkretne odluke, postupke i odnose koji su oblikovali postojeće stanje. A kada postane jasnije kako nešto funkcioniše, lakše je prepoznati i gde postoji mogućnost da se na to utiče.
Jedna reč koja menja način razmišljanja
Almeling ne predlaže da prestanete da pitate „zašto“. Ono je neophodno kada želim tea razumete uzroke. Ipak, upozorava da se u razmišljanju o ljudima često prerano dovodi do zaključka. „Jednom kada pronađemo objašnjenje koje nam deluje ubedljivo, prestajemo da istražujemo“ piše.
Pitanje „kako“ zahteva više strpljenja i radoznalosti. Ono nas udaljava od brzih procena i približava razumevanju složenosti ljudskog iskustva. Umesto da tražimo jedan razlog zbog kojeg je neko nešto uradio, pokušavamo da otkrijemo put kojim je do te odluke došao.
U poslovanju takav pristup može pomoći da se bolje razumeju zaposleni, organizacioni problemi i posledice rukovodilačkih odluka. U svakodnevnom životu može promeniti način na koji razgovaramo sa drugima, ali i način na koji tumačimo sopstvene izbore.
Razlika je samo u jednoj reči, ali je promena perspektive značajna. Pitanje „zašto“ često vodi do objašnjenja koje prihvatamo kao konačno. Pitanje „kako“ podstiče nas da nastavimo da istražujemo. A upravo u onome što otkrijemo posle prvog odgovora, smatra Rene Almeling, često se nalazi mogućnost za stvarnu promenu.
