Frederik Tejlor, slučajni otac robotizacije

Svaki čovek koji je ikada bio zaposlen pomislio je na svom poslu za određeni proces „ja bih ovo drugačije uradio, poboljšao“. Svako je imao ideju, ali je pitanje koliko se zadržavao na njoj i koliko mu je vreme dozvoljavalo da razradi sopstvene zamisli o poboljšanju procesa.

Frederik Vinslou Tejlor (1856–1915) bio je američki mašinski inženjer i jedan od najuticajnijih teoretičara industrijskog menadžmenta koji je svojim pionirskim delovanjem izbavio takve ideje iz ograničenosti uma. Smatra se ocem naučnog upravljanja, sistema koji je početkom 20. veka radikalno promenio organizaciju rada u fabrikama. On je ideje dobio iz jednostavnog procesa posmatranja dotadašnjeg načina rada. Njegova shvatanja kao radnika čeličane snažno su uticala na razvoj masovne proizvodnje. Tu je posmatrao i proučavao do detalja radne procese, mereći vreme za svaku operaciju, beležeći detalje koje će kasnije izložiti u knjizi The Principles of Scientific Management (1911).

Pionir robotizovanih procesa

Tejlorovo delovanje naziva se popularno i „tejlorizam“. U prvi mah čini se da je kroz svoj predani rad on želeo da od čoveka napravi robota. Njegova ideja da se rad razloži na elementarne pokrete, precizno izmeri i svede na „jedan najbolji način“ izvođenja, podseća na logiku po kojoj danas funkcionišu industrijski roboti. U fabrikama 21. veka mašine ponavljaju optimalizovane sekvence pokreta bez odstupanja, baš onako kako je Tejlor zamišljao da radnik treba da radi, bez suvišnih kretnji, bez improvizacije, uz maksimalnu efikasnost. Ta težnja ka optimizaciji delovanja čoveka bila je istovremeno i početak njegove redukcije na funkciju, na precizno programiranu jedinicu rada. U tome mnogi vide začetke dehumanizacije industrijskog procesa. Ipak, Tejlor nije nastupao kao neprijatelj radnika. Verovao je da će naučno organizovan rad povećati produktivnost i omogućiti pošteniju, višu zaradu. Paradoksalno, iz humanističke namere rodila se logika koja je kasnije olakšala prelazak sa optimizovanog čoveka na optimizovanu mašinu.

Napuštanje loših navika i intuicije

Primer koji govori u prilog Tejlorove težnje da se napusti zastareo način rada je sistem koji se oslanja na praksu bez naučne provere. „Rule of thumb“ označava iskustveno i neprecizno pravilo rada zasnovano na navici, intuiciji i ličnoj proceni, a ne na sistematskoj analizi. Pre uvođenja naučnog menadžmenta, radnici i poslovođe oslanjali su se na usmenu tradiciju, sopstveno iskustvo i neformalna pravila koja su se prenosila generacijama. Takav rad „po osećaju“ Tejlor je smatrao neefikasnim i nepouzdanim. Umesto toga, predložio je radikalno drugačiji pristup: sistematsko merenje vremena, analizu pokreta, standardizaciju alata i metoda i jasno definisane norme rada. Cilj je bio da se utvrdi „jedan najbolji način“ obavljanja svakog zadatka, koji neće zavisiti od individualne procene radnika, već od naučno potvrđenih podataka.

Faktor čoveka prisutan kroz njegove kvalitete

U današnje vreme rogobatno zvuči Tejlorova namera o unapređenju čoveka i njegovo pretvaranje u robota, ali on ipak nije zanemarivao ljudski faktor. Delovi njegovog naučnog rada odnosili su se i na podelu posla među ljudstvom. Cenio je posvećene radnike i predlagao da se veoma odgovornim ljudima dodeljuje liderstvo. Ovo je podrazumevalo da oni poseduju vrhunske veštine. U pozadini, ideja je bila da se kroz veću produktivnost radnika dođe i do veće zarade.

Kenselovanje Tejlorizma

Fer podela dobitka iz Tejlorizma koja u današnje vreme zvuči paradoksalno kada se u vezu dovede sa današnjim koceptom jeftine radne snage. Danas, mnoge kompanije koriste optimizaciju procesa, digitalni nadzor i precizno merenje učinka kako bi smanjile troškove i povećali profit, ali bez proporcionalnog povećanja plata. Globalni lanci proizvodnje premeštaju pogone u zemlje sa nižim nadnicama, dok algoritamsko upravljanje radom u logistici i dostavnim službama dodatno intenzivira tempo rada. Produktivnost raste, ali dobit ostaje koncentrisana na nivou kapitala i menadžmenta.

Henri Ford je verovao Tejlorizmu

Korak u industriji koji bi mogao da dočara koliki je put Frederik Tejlor prošao sa svojom doktrinom je i veličina Henrija Forda i njegove fabrike automobila. U njoj je doslovce sproveden Tejlorizam. Njegova ideja da se svaki radni zadatak razloži na najjednostavnije elemente i optimizuje do maksimuma dobila je svoju najkonkretniju potvrdu u industrijskoj praksi Forda. Ford je 1913. godine uveo pokretnu traku u proizvodnji automobila, pretvarajući tejlorističku doktrinu u dinamičan sistem masovne proizvodnje.

Na pokretnoj traci radnik više nije pratio proizvod od početka do kraja; umesto toga, obavljao je jednu precizno definisanu operaciju dok se vozilo kretalo kroz fabriku. Time su eliminisani suvišni pokreti i gubici vremena, što je drastično povećalo produktivnost. Ovaj model omogućio je masovnu dostupnost automobila i postavio standard za industrijsku proizvodnju širom sveta.