Ekonomski rast zemalja Zapadnog Balkana usporava. Svetska banka upozorava da će region, bez ozbiljnih reformi tržišta rada, ulaganja u infrastrukturu i digitalnu transformaciju teško dostići željeni tempo razvoja.
Šest država Zapadnog Balkana u 2026. godini trebalo bi da ostvari prosečni rast BDP od 3,1 odsto. To je tek neznatno više u odnosu na ovu godinu.
U izveštaju Svetske banke navodi se da je rast BDP u 2025. – uprkos rastu zarada i dostupnosti kredita – usporio zbog inflacije, koja je ograničila potrošnju domaćinstava, i povećane neizvesnosti koja je negativno uticala na trgovinu i investicije.
Procenjeni rast BDP-a za 2025. iznosi tri odsto, što je 0,2 procentna poena manje nego u ranijim projekcijama.
Najveći rast očekuje se u Albaniji (3,7 odsto), dok su Srbija (2,8 odsto) i BiH (2,6 odsto) ispod regionalnog proseka.
Pozitivno je što je budžetski deficit manji od tri odsto, a javni dug nastavlja da pada.
Jači zamah tek od 2027.
Nešto snažniji ekonomski oporavak Svetska banka prognozira za 2027. Tada bi rast u regionu mogao da dostigne 3,6 odsto.
Najbolji rezultat tada bi mogla da ostvari Srbija (4 odsto), pod uslovom da se pokrenu reforme na tržištu rada.
Paradoks tržišta rada
Region se, kako prenosi investitor.me, suočava sa paradoksom – nedostatak radnika u pojedinim sektorima, dok je istovremeno stopa nezaposlenosti i dalje visoka.
Demografski trendovi dodatno pogoršavaju situaciju jer se broj radno sposobnog stanovništva već značajno smanjio, a očekuje se da će do 2050. pasti za gotovo 20 posto.
Svetska banka upozorava da bi, ako se aktuelni trendovi nastave, Zapadni Balkan mogao da ostane bez više od 190.000 radnika u narednih pet godina.
Infrastruktura i ljudski kapital ključni za rast
Preporuka za „otključavanje“ ekonomskog potencijala je intenzivno ulaganje u osnovnu infrastrukturu – transportnu, ekološku i energetsku.
To bi omogućilo efikasnije povezivanje preduzeća i građana, povećalo produktivnost i privuklo nove investicije, navode iz SB.
