Više

    Zbog čega postoji osiguranje?

    PRATITE NAS

    Poslednji članci iz ove rubrike

    Po prirodi posla često srećem bankarske službenike koji kao zastupnici prodaju polise osiguranja zajmoprimaca od nemogućnosti otplate kredita usled nezgode i gubitka zaposlenja. Već nekoliko godina mi se žale da, kada dođe do osiguravajućeg slučaja, pojedina društva za osiguranje na prvom mestu pokušavaju odbiti zahtev za naknadu štete. Nedavno sam dobio poziv da pomognem korisniku osiguranja u jednom takvom slučaju, što sam vrlo rado i učinio. O čemu se radi?

    Osiguranik je krenuo na posao. Kod kapije preduzeća je, preskočivši baru, povredio nožni zglob. Noga mu je kasnije otekla, pa se javio ambulanti preduzeća, gde mu je ustanovljena teška telesna povreda. Odmah je prebačen u urgentni centar gradske bolnice. Tamo mu je utvrđena povreda Ahilove tetive. Kasnije je operisan. Po otpuštanju iz bolnice povređeni je upućen na kućno lečenje, gde je bio sve do smrti. Umro je posle nešto više od tri meseca nakon nezgode, po svemu sudeći od ugruška krvi. Obdukcija nije rađena zarad pandemije COVID-19. Pre nastale nezgode preminuli je bio potpuno zdrav, bez ikakvih zdravstvenih tegoba, o čemu svedoči zdravstveni karton.

    Pokojnikova ćerka kao korisnik osiguranja podnela je zahtev za naknadu štete koji je odbijen. Rešenje o odbijanju je krajnje neprimereno, uz obrazloženje sa svega dve rečenice. Osiguravač u prvoj rečenici ističe kako su ustanovili da je „smrt osiguranika nastala prirodnim putem (usled bolesti)“. Potom navode da odštetni zahtev rešavaju bez prava na naknadu, budući da smrt nije nastupila zbog nesrećnog slučaja. Čak i da se ne radi o događaju u kome je izgubljen ljudski život, obrazloženje je moralo biti znatno opširnije i utemeljenije. Ono se neizostavno moralo pozvati i na uslove osiguranja. U oči takođe pada da su ispod polja „kontrolisao“ i „odobrio“ bukvalno našvrljani potpisi, bez otkucanih imena tih lica.

    Na rešenje o odbijanju odštetnog zahteva smo stavili prigovor, smatrajući da do smrti nije došlo prirodnim putem, kako je navedeno u rešenju, već da je nastupila kao posledica nezgode. Činjenica je da nije izvršena obdukcija, međutim, u pitanju je viša sila koja je bila van uticaja bilo koje uključene strane. 

    U prigovoru je još istaknuto kako bi u ovom slučaju valjalo voditi računa o načelu nedeljivosti osiguranog slučaja. Prema njemu osiguravač snosi štetne posledice događaja koji je počeo da se ostvaruje u vreme trajanja osiguranja sve dok se njegovo ostvarivanje ne završi. Ovde je uzročna veza potpuno jasna. Osiguranik, prethodno zdrav čovek, pretrpeo je nezgodu, usled čega je došlo do operacije čija je potonja posledica smrt. U uslovima osiguranja jasno piše da su pokrivene posledice nesrećnog slučaja nastupile u toku godine dana od njegovog nastanka.

    Isto tako, u prigovoru stoji da je NBS proleća 2020. godine objavila preporuke osiguravajućim društvima za ponašanje tokom postojanja zaraze izazvane virusom korona, naglasivši kako je posebno značajno da osiguravajuća društva saobraćaju sa osiguranicima jasno i pošteno, te da se ponašaju stručno i u skladu sa najboljim interesima stranaka. Budući da vanredne mere traju i dan-danas, osiguravač je u rešavanju odštetnog zahteva morao uvažiti i pomenuto.

    Osiguravaču je istovremeno ukazano da je osiguranik suštinski slabija ugovorna strana. Sudska praksa, kako kod nas, tako i u inostranstvu, nedvosmisleno ukazuje da se svaka nejasnoća u odnosima između društva za osiguranja i ugovarača osiguranja, odnosno osiguranika, po pravilu tumači u korist ovog drugog kao slabije strane. 

    Zbog svih navedenih razloga društvo za osiguranje je pozvano da ponovo razmotri podneti odštetni zahtev. Prigovor je odbijen. U svom drugom dopisu društvo se nije osvrnulo ni na jedno obrazloženje korisnika osiguranja. Samo su ponovili iste rečenice iz prvobitnog rešenja, što možemo smatrati pukim neudubljivanjem. Osiguravač je očito imao samo jedan cilj, a to je da izbegne obavezu izmirenja nadoknade. Da li je osiguranje namenjeno samo kako bi osiguranici plaćali premiju, ili iz njega treba i izmirivati naknade? Naredni korak korisnika osiguranja je bio prigovor Sektoru za zaštitu korisnika finansijskih usluga NBS, tako da ovaj slučaj još nije okončan. U zaključku valja postaviti još jedno, znatno šire pitanje: kako ovakvo postupanje osiguravajućih društava utiče na motivisanost bankara da prodaju polise osiguranja svojim strankama kada znaju sa čim se sve mogu suočiti?

    - Reklama -spot_img

    Preporučujemo