Ovogodišnju Nobelovu nagradu za ekonomiju osvojili su Džoel Mokir, Filip Agion i Piter Hauit, za istraživanja o tome kako inovacije podstiču ekonomski rast i na koji način nove tehnologije zamenjuju stare, kako podstiču rast i ruše staro – proces poznat kao kreativno uništavanje (creative destruction).
Ovaj koncept, koji je još 1942. godine definisao ekonomista Jozef Šumpeter, objašnjava kako napredak dolazi kroz stalno rušenje zastarelih sistema – od parne mašine do veštačke inteligencije.
Inovacija kao motor rasta
Dobitnici nagrade predstavljaju tri komplementarna pristupa ekonomiji:
- Džoel Mokir (79), holandskog porekla, profesor na Northwestern University, poznat je kao ekonomski istoričar koji proučava dugoročne razvojne cikluse i vezu između nauke i rasta.
- Filip Agion (69), profesor na Collège de France i London School of Economics, autor je savremenih teorija inovacija i kreator ekonomskog programa Emanuela Makrona.
- Piter Hauit (79), kanadski ekonomista sa Brown University, zajedno sa Agionom je 1992. razvio matematički model kreativnog uništavanja, kojim su kvantifikovali kako se inovacije šire i menjaju tržišta.
Nauka koja objašnjava promenu
Nobelov komitet istakao je da su laureati „pomogli svetu da bolje razume mehanizme dugoročnog ekonomskog rasta“.
Mokir je kroz istorijska istraživanja pokazao da inovacije uspevaju samo kada znamo ne samo da nešto radi, već i zašto radi, kada postoji naučno objašnjenje koje omogućava sledeći korak napretka.
Agion i Hauit su u svojim modelima dokazali da ekonomski rast ne može biti samorazumljiv, već zahteva stalnu obnovu ideja i tržišnih struktura. Njihov rad naglašava da društva koja guše konkurenciju i inovacije – kroz protekcionizam ili birokratiju – neminovno zapadaju u stagnaciju.
Od teorije do politike
Zanimljivo je da su ideje ovih ekonomista već pronašle praktičnu primenu.
Filip Agion je bio jedan od glavnih savetnika predsednika Emanuela Makrona tokom njegove kampanje 2017, a kasnije je učestvovao u strategiji Francuske za razvoj veštačke inteligencije, predloživši 25 konkretnih preporuka za jačanje inovacionog ekosistema.
Na pitanje o aktuelnim trgovinskim ratovima, Agion je poručio:
„Zaštitnička ekonomija u SAD nije dobra ni za svetski rast ni za inovacije.“
Nobel iznenađenja
Mokir je, kako je izjavio za CNN, bio zatečen pozivom iz Stokholma dok je pripremao jutarnju kafu.
„Rekao sam studentima da imam veće šanse da postanem papa nego da dobijem Nobela, a ja sam, uzgred, Jevrejin“, našalio se.
Hauit je najavio da ne planira penziju, dok Agion kaže da će svoj deo nagrade uložiti u istraživački rad.
Vrednost nagrade
Nagrada iznosi 11 miliona švedskih kruna (oko 1,2 miliona dolara). Pola pripada Mokiru, dok su Agion i Hauit podelili drugu polovinu. Laureati su uz novčani iznos dobili i zlatnu medalju od 18 karata i diplomu.
Nagrada za ekonomiju formalno nosi naziv „Nagrada Centralne banke Švedske za ekonomske nauke u znak sećanja na Alfreda Nobela“ i ustanovljena je 1968. godine. Iako tehnički nije među originalnih pet Nobelovih priznanja, dodeljuje se zajedno sa ostalim 10. decembra, na godišnjicu Nobelove smrti.
Od tada je ovu nagradu dobilo 99 laureata, od kojih su samo tri bile žene – Elinor Ostrom, Ester Duflo i Klaudija Goldin.
