Uobičajeno je da se o „sagorevanju“ (burnout) razmišlja kao o individualnom problemu koji se može rešiti jednostavnim tehnikama: učenjem kako da se kaže „ne“, opuštanjem, boljim tehnikama disanja ili vežbanjem otpornosti u svakom smislu. Tehnika je nebrojeno. Međutim, dokazi se gomilaju – primena ličnih, „flaster“ rešenja na epski i brzo evoluirajući fenomen radnog mesta može više da šteti nego da pomogne.
Nakon što je Svetska zdravstvena organizacija (SZO) zvanično priznala sagorevanje kao profesionalni fenomen, odgovornost za upravljanje ovim problemom pomerila se sa pojedinca ka organizaciji. Lideri, obratite pažnju, piše socijalni psiholog Kristina Maslak za Harvard Business Review, sada je na vama da izgradite strategiju protiv sagorevanja.
Nije do mene, do tebe je
Prema rečima pomenute Maslak, vodećeg stručnjaka za ovu oblast i profesorke na Berkliju, „problemu pristupamo iz pogrešnog ugla“. Maslak, koja je autorka čuvenog testa za merenje sagorevanja (Maslach Burnout Inventory), upozorava na opasnost od medicinske klasifikacije ovog stanja.
„Kategorizacija sagorevanja kao bolesti bio je pokušaj SZO-a da definiše šta nije u redu sa ljudima, umesto šta nije u redu sa kompanijama,“ objašnjava Kristina Maslak. „Kada gledamo samo osobu, poruka je: ‘Ti si problem, ne možeš ovde da radiš, moramo te se rešiti’. Tada to postaje problem te osobe, a ne odgovornost organizacije koja je zapošljava.“
Da bi ilustrovala poentu, Maslak koristi metaforu kanarinca u rudniku uglja:
„Zamislite kanarince koji ulaze u rudnik zdravi i pevaju. Kada izađu puni čađi i bolesni, više ne pevaju. Da li biste se pitali zašto su se kanarinci sami razboleli? Ne, jer je odgovor očigledan: rudnik uglja je taj koji ih čini bolesnim.“
Šta su stvarni uzroci sagorevanja?
Anketa sprovedena na 7.500 zaposlenih pokazala je da pet glavnih razloga za sagorevanje leže duboko u menadžmentu:
- Nepravedan tretman na poslu.
- Neupravljiv obim posla.
- Nedostatak jasnoće uloga.
- Nedostatak komunikacije i podrške menadžera.
- Nerazuman pritisak rokova.
Ova lista jasno pokazuje da koreni problema nisu u pojedincu i da se mogu sprečiti ako lideri počnu da deluju na izvoru.
Teorija higijene i kamenčići u cipeli
Psiholog Frederik Hercberg razvio je teoriju o motivatorima i faktorima higijene. Faktori higijene uključuju platu, uslove rada, politiku kompanije i međuljudske odnose. Iako zaposleni često ne primećuju kada je „higijena“ dobra, njeno odsustvo izaziva ogromnu distrakciju i nezadovoljstvo.
Maslak ove faktore naziva „kamenčićima“ – to su one sitne, iritirajuće i bolne stvari na poslu koje vas polako troše.
„Lideri bi mogli da uštede ogroman nivo stresa zaposlenih ako bi jednostavno bolje pitali ljude šta im je potrebno.“ Čest primer promašenih investicija su luksuzne pogodnosti koje niko ne koristi. Maslak navodi primer direktora koji je izgradio odbojkaški teren na krovu zgrade:
„Zaposleni su ga gledali i bili su cinični, jer su znali da taj novac može da ode na popravku realnih problema. Mislili bi: ‘Da sam bar imao deo tog budžeta, mogao bih da popravim […upisati problem…]’.“
Kako lideri mogu da poprave sistem?
Kako navodi HBR rešenje nije u visokim budžetima, već u boljim pitanjima i pažljivijem slušanju:
- Postavljajte bolja pitanja: Umesto nagađanja, pitajte timove direktno: „Da imamo ovaj budžet, šta bi bio prioritet za vaš sektor?“. Omogućite anonimno glasanje i delujte na osnovu rezultata.
- Upravljanje „šetnjom“: Kristina Maslak kaže da su najbolji podaci prikupljeni kada lideri prošetaju kroz kancelarije. Tada vide da ljudi traže novi štampač ne iz hira, već zato što postojeći stalno kvari radni proces i primorava ih da trče u drugi deo zgrade.
- Mali piloti: Testirajte promene na nivou jednog tima pre nego što ih uvedete globalno.
„Zadržite časove joge, treninge otpornosti i prilagođavanja kao i časove meditacije – to su sjajni alati za mentalno zdravlje. Ali, kada je reč o sagorevanju zaposlenih, zapamtite: to je na vama, liderima, a ne na njima, zaposlenima.
Individualna čvrstina i otpornost ne može da pobedi toksičan sistem. Ako vaši najbolji radnici „pregorevaju“, ne šaljite ih na kurs disanja, već proverite da li je vaš „rudnik“ bezbedan za rad.
