Podaci koje je objavila Međunarodna organizacije rada o uticaju toksičnog radnog okruženja na globalno zdravlje i ekonomiju su alarmantni. „Prekomerni obim posla, visokostresne pozicije i toksično radno okruženje odavno se povezuju sa nezadovoljstvom zaposlenih, visokom stopom fluktuacije i lošim recenzijama kompanija koje narušavaju reputaciju poslodavca. Međutim, novi podaci pokazuju da su posledice ovih stresora mnogo tragičnije“ pišu autori istraživanja.
Prema ovoj novoj studiji, niz negativnih „psihosocijalnih“ faktora na radnom mestu, uključujući konstantan pritisak i mobing, sada je uzrok više od 840.000 prevremenih smrti zaposlenih svake godine.
Više od običnog umora
Istraživanje koje je ove sedmice objavila Međunarodna organizacija rada (ILO) baca otrežnjujuće i surovo svetlo na efekte destruktivnih uslova rada širom sveta. Ključni nalazi studije su ovakvi:
- Glavni uzročnici smrti: Psihosocijalni faktori rizika odgovorni su za stotine hiljada smrtnih slučajeva, pri čemu su direktni uzroci uglavnom povezani sa kardiovaskularnim bolestima i mentalnim poremećajima, uključujući samoubistvo.
- Trigeri oboljenja: Osnovni okidači su loše definisani i loše vođeni poslovi, sve veći pritisak da se zadaci završe i produžavanje radnog vremena.
- Dodatni faktori: Stalni strah od nesigurnosti zaposlenja, kao i stres i emocionalna trauma uzrokovani mobingom ili uznemiravanjem na radnom mestu, dodatno pogoršavaju situaciju.
„Psihosocijalni rizici postaju jedan od najznačajnijih izazova za bezbednost i zdravlje na radu u modernom svetu“, izjavila je Manal Azi iz ILO-a. Poboljšanje radnog okruženja je od suštinskog značaja ne samo za zaštitu zdravlja radnika, već i za jačanje produktivnosti i održiv ekonomski razvoj.
Svi smo u istom košu
Iako bi vlasnici preduzeća mogli da pretpostave da su ovi ekstremni uslovi češći „tamo negde“ u inostranstvu, studija ističe da tehnološki napredak i globalizacija čine radne procese, a samim tim i stresore, sve sličnijim širom sveta.
Novi rizici su digitalizacija, veštačka inteligencija i rad na daljinu koji preoblikuju psihosocijalno okruženje i mogu da pojačaju postojeće rizike ili stvore nove ako im se ne pristupi pravilno.
Uniformnost pritisaka – Pritisci i uznemiravanja postaju konstanta na globalnom nivou i ostavljaju identične zdravstvene posledice bez obzira na državu.
Ekonomski udarac i gubitak od 1,6 biliona dolara
Osim ljudskih života, toksično okruženje uzima ogroman danak i u svim ekonomskim segmentima. Pa, kome nisu dovoljni brojevi ljudskih žrtava, može da broji finansijske gubitke i BDP. Prema izveštaju ILO-a ovako plaća ekonomija:
Izgubljene godine: Zbog bolesti, invaliditeta ili prevremene smrti gubi se 45 miliona godina zdravog života godišnje.
Pad BDP-a: Ovaj manjak prevodi se u procenjeni gubitak od 1,37 odsto svetskog BDP-a svake godine, što iznosi oko 1,6 biliona dolara.
Kako lideri mogu da preokrenu trend?
Prvi korak za vlasnike preduzeća je iskrena procena zdravlja radnog okruženja, sa posebnim fokusom na iskorenjivanje mobinga. Studija preporučuje analizu tri ključne oblasti:
Priroda posla: Razjasnite zahteve, odgovornosti i resurse. Osigurajte da su zadaci smisleni i usklađeni sa veštinama radnika.
Upravljanje ljudima: Proverite da li zaposleni imaju jasna očekivanja, dovoljan nivo autonomije i adekvatnu podršku nadređenih.
Okvir politika i procedura: Procenite kako procedure (poput nagrađivanja, praćenja učinka ili upravljanja promenama) utiču na tretman zaposlenih i njihovu motivaciju.
Stvaranje zdrave kulture nije samo etičko pitanje, već i kritičan poslovni zadatak i obaveza. Danas su digitalni nadzor i pritisak AI tehnologije norma, ali lideri koji prioritet daju psihološkoj bezbednosti svojih timova direktno investiraju u dugoročnu održivost svoje kompanije, između ostalog naveli su istraživači.
