Veštačka inteligencija sve češće donosi poslovne odluke, ali gde je granica između efikasnosti i diskriminacije? Upravo na tom pitanju mogla bi da se gradi jedna od najznačajnijih sudskih bitaka u eri AI tehnologije.
Grupa od 26 bivših zaposlenih tužila je kompaniju Meta, tvrdeći da je tehnološki gigant koristio sisteme zasnovane na veštačkoj inteligenciji prilikom odlučivanja o masovnim otkazima, pri čemu su, kako navode, zaposleni sa invaliditetom, oni na medicinskom odsustvu ili roditeljskom bolovanju bili nesrazmerno pogođeni.
Tužba je podneta Saveznom sudu u Oklandu, u Kaliforniji, a mogla bi da postane jedan od prvih velikih sudskih postupaka koji će ispitivati odgovornost kompanija za način na koji koriste AI u upravljanju ljudskim resursima.
AI sistemi pod lupom
Prema navodima tužilaca, Meta je tokom reorganizacije koristila više internih sistema za procenu zaposlenih, uključujući veliki jezički model MetaMate, kao i alate koji su analizirali produktivnost, korišćenje AI tehnologija i druge pokazatelje radnog učinka.
Problem, tvrde bivši zaposleni, jeste što algoritmi nisu uzimali u obzir zakonom zaštićena odsustva. Zaposleni koji su zbog bolesti, invaliditeta, trudnoće ili brige o članovima porodice bili privremeno odsutni, automatski su ostvarivali slabije rezultate prema kriterijumima koje su sistemi pratili.
Na taj način, navodi se u tužbi, AI nije direktno diskriminisala zaposlene, ali je način na koji je bila trenirana i korišćena proizveo diskriminatorne posledice.
Meta odbacuje optužbe
Iz Mete poručuju da su tvrdnje neosnovane i da veštačka inteligencija nije donosila odluke o otpuštanju zaposlenih.
Kako navode iz kompanije, konačne odluke o organizacionim promenama donosili su menadžeri i ljudski rukovodioci, dok su AI alati imali isključivo pomoćnu ulogu u procesu procene zaposlenih.
Bivši zaposleni zatražili su od suda da privremeno obustavi otpuštanja, koja bi trebalo da počnu 22. jula, dok se spor ne okonča arbitražnim postupkom.
Zašto bi ovaj slučaj mogao da postane presedan
Meta je početkom godine najavila otpuštanje oko 10 odsto globalne radne snage, odnosno približno 8.000 zaposlenih, uz obrazloženje da reorganizuje poslovanje i povećava ulaganja u razvoj veštačke inteligencije.
Međutim, ovaj spor prevazilazi pitanje jednog talasa otkaza. Ukoliko sud utvrdi da je algoritamski sistem indirektno diskriminisao određene grupe zaposlenih, to bi moglo da postavi nove standarde za korišćenje AI u ljudskim resursima.
- Nemačka industrija trenutno gubi oko 15.000 radnih mesta mesečno: Kriza u auto-industriji produbljuje strukturne probleme
- „Dunav osiguranje“ isplatilo 1,89 milijardi dinara dividende akcionarima
- Goga Yachting Club: Iskustvo nautike koje traje
- Šta nas čeka u narednih 5 godina: Budućnost pripada ljudima koji brzo uče, a ne koji mnogo znaju
- Metan više nije najjeftinije gorivo: Kako je CNG od evropske zvezde postao tržišni gubitnik
Sve više kompanija danas koristi algoritme za procenu performansi zaposlenih, selekciju kandidata, planiranje karijera ili određivanje bonusa. Upravo zbog toga raste i broj regulatornih inicijativa koje zahtevaju transparentnost, testiranje na pristrasnost (bias) i mogućnost ljudske kontrole nad automatizovanim odlukama.
AI u HR sektoru ulazi u novu fazu
Slučaj protiv Mete mogao bi da pokaže koliko će kompanije ubuduće morati da budu oprezne kada veštačku inteligenciju uključuju u procese upravljanja zaposlenima.
Pitanje više nije da li će AI biti deo HR procesa – već ko će snositi odgovornost kada algoritam proizvede posledice koje zakon prepoznaje kao diskriminaciju.
Bez obzira na ishod spora, jasno je da će ovaj slučaj biti pažljivo praćen ne samo u tehnološkoj industriji, već i među poslodavcima koji ubrzano uvode AI alate u svakodnevno poslovanje.
