Ako se predviđanje osnivača Zoom-a Erika Juana ostvari, pitanje više neće biti „koliko sati provodite na poslu, već koliko vrednosti stvarate“. Veštačka inteligencija, kaže, neće zameniti ljude već administrativne poslove koji ljudima oduzimaju vreme.
Pre tačno jednog veka, kada je Henri Ford uveo petodnevnu radnu sedmicu, mnogi su smatrali da je takav potez previše ambiciozan za tadašnju industriju. Danas se slična rasprava vodi oko ideje četvorodnevne radne sedmice.
Erik Juan, osnivač i izvršni direktor kompanije Zoom, smatra da bi ona mogla postati standard u naredne tri do pet godina. Ne zato što će kompanije smanjiti očekivanja od zaposlenih, već zato što će veštačka inteligencija preuzeti veliki deo rutinskih administrativnih poslova koji danas troše radno vreme.
Digitalni blizanci umesto administrativnog zamora
Juan svoju prognozu zasniva na razvoju takozvanih digitalnih blizanaca – personalizovanih AI avatara koji bi mogli da obavljaju pripremu sastanaka, pregled dokumentacije, administrativne zadatke i druge rutinske aktivnosti.
Njihova uloga, tvrdi, nije da zamene ljude, već da ih oslobode poslova koji ne zahtevaju kreativnost, iskustvo ili donošenje odluka.
Kao primer navodi poslovne pregovore. Umesto da zaposleni sat vremena prolazi kroz dokumentaciju i ponavlja već poznate informacije, AI bi mogao da vodi prvi deo razgovora, dok bi se čovek uključivao u završnoj fazi – kada je potrebno pregovarati, graditi odnos sa sagovornikom i donositi ključne odluke.
Drugim rečima, tehnologija bi preuzela rutinu, a ljudi ono u čemu su i dalje nezamenljivi.
Veštačka inteligencija već menja način rada direktora
Juan tvrdi da ovu ideju već primenjuje u svoom radu.
Tokom poslednjih nekoliko kvartala koristi AI avatar koji prolazi kroz pripremljene tekstove za prezentacije poslovnih rezultata, dok se on uključuje uživo tek u delu namenjenom pitanjima analitičara i investitora. Za njega „to nije demonstracija tehnoloških mogućnosti, već pokazatelj kako bi mogao da izgleda rad rukovodilaca u bliskoj budućnosti – manje vremena na administraciju, više na razgovore, odluke i strategiju“.
Menja se način merenja produktivnosti
Ako AI zaista preuzme rutinske zadatke, promeniće se i način na koji kompanije procenjuju rad zaposlenih. Umesto broja sati provedenih za radnim stolom, sve važnije postaće ostvareni rezultati.
To je promena koja se već nazire u organizacijama koje uvode fleksibilne modele rada i sve više vrednuju ishode umesto prisustva.
Za lidere to otvara nova pitanja: kako meriti doprinos zaposlenih kada deo posla obavlja veštačka inteligencija, kako očuvati poverenje u automatizovane procese i kako omogućiti timovima da koriste AI bez ugrožavanja bezbednosti podataka.
Četiri dana rada ili drugačiji način rada?
Ideja četvorodnevne radne sedmice nije nova. Poslednjih godina testirana je u više zemalja, a brojna istraživanja pokazala su da kraća radna sedmica može povećati zadovoljstvo zaposlenih, uz očuvanje ili čak rast produktivnosti u pojedinim delatnostima.
Ipak, ostaje otvoreno pitanje da li je takav model primenljiv u svim industrijama. Zato je možda važnije posmatrati Juanovu prognozu kao najavu dublje promene.
Suština nije u tome da li će zaposleni raditi četiri ili pet dana, već da li će veštačka inteligencija uspeti da eliminiše administrativni zamor koji danas troši značajan deo radnog vremena. „Ako se to dogodi, najveća promena neće biti dodatni slobodan dan. Biće to novo razumevanje samog pojma rada – od kulture prisustva ka kulturi rezultata, u kojoj će ljudsko vreme postati najvredniji resurs upravo zato što će biti oslobođeno rutinskih zadataka“ pišu analitičari Juanovih najava.
